Милоје  НиколићМилоје  Николић

 

магистар историје, саветник

 

 

 

 


Година рођења:  1954.
Образовање:     Постдипломске студије на катедри за

историју Филозофског факултета у Београду

 

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli


Радно искуство

 

Николић је радио као сарадник-истраживач Председништва Савеза Социјалистичке омладине Србије у Београду 1980. – 1981. године.

Од 1982. почео је са радом  у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву, где је био задужен за истраживање и валоризацију историјских споменика као и за вођење документације.

1987. прешао је у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, где се налази и сада. У Заводу је распоређен на послове истраживања и валоризације историјских споменика као и за вођење документације.

Колега Николић усмерио је научна интересовања према првој половини 19. столећа, добу васкрсења и ослобођења Српског народа и Србије. Посебну пажњу посветио је инжењеријској историји Карађорђевог устанка /1804.–1813./, односно устаничким утврђењима или шанчевима. За магистарски рад обрадио је тему: Устанички шанчеви наДрине 1804. – 1813. Поред неопходних архивских истраживања обавио је и теренска на простору поред леве обале Дрине од Кремана на Тари до ушћа Дрине у Саву код Засавице и Раче.

Више година радио је на истраживању надгробних споменика општина Уб и Љиг, односно у Архиву у камену. Обавио је истраживање српских споменика у Турској, прецизније у Једрену, Цариграду и делу Мале Азије. Истраживао је Српске војне меморијале у Бугарској из Великог рата 1915. – 1918. године.

 

Референце:

 

др Јанко Шафарик, Извјестије о путовању по Сербији 1846, Приредили др Љубомир Дурковић Јакшић и мр Милоје Ж. Николић , Ваљево 1994;

мр Милоје Ж. Николић, Устанички шанчеви на Дрини 1804. – 1813, Крушевац 1999;

мр Милоје Ж. Николић, Извори са камена о Тамнави 1804. – 1815, Ваљево 2006;

мр Милоје Ж. Николић, Извори са камена о Ваљевској Тамнави 1708. – 1804, Ваљево Београд, 2010.

Један је од аутора Српског биографског речника, Матице српске из Новог Сада.

Објавио је већи број научних радова у научно-стручним часописима: Повеља октобра, Краљево 1984, Гласник Српске патријаршије, 12, Београд 1985, Рашка баштина, 3, Краљево 1988,  Гласник Међуопштинског историјског архива, 25, Ваљево 1990, Саопштења са научног скупа поводом 600 година од првог познатог писаног помена Ваљева 1393. – 1993, Ваљево 1994, Музеум, гласило народног музеја Шабац 2014, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 29, Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, 2016.

 

Учешће:

 

Нучни скуп поводом 600 година од првог познатог писаног помена Ваљева 1393. -1993, одржан  1993. године и Научне конференције Института за међународну политику и привреду из Београда, са темом: Очување Српске материјалне и нематеријалне културне баштине у расејању, 2013, 2014, 2015 и 2016. године

 

Изложбе:

 

Изложба фотографија Устанички шанчеви на Дрини 1804. – 1813, у сарадњи са Миланом Марковићем 1990. године

 

Награде:

 

Николићу је додељена Повеља ДКС 1994. за допринос проучавању и заштити културне баштине.

 

Остало:

 

Обрађује и пише Пријаве утврђених непокретнх културних добара за упис у Централни регистар НКД, који се чува у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Обрађује и пише Пријаве утврђених НКД за упис у Регионални регистар културних добара који се чува у Заводу у Ваљеву. Основао је и води Документацију за Јавне споменике града Ваљева.

 

Служи се руским и грчким језиком