Crkvina

Црквина

Статус:
Локација: Место: Бабина Лука, Општина: Ваљево


Црквина

Назив локалитета: Црквина
Место: Бабина Лука
Општина: Ваљево
Руководилац радова: Жељко Јеж
Хронолошко опредељење: 4. век и 18. век
Време истраживања: 1989. година
Истражена површина: 400 м2
Врста локалитета: Римска вила рустика и црква брвнара

foto foto

Локалитет Црквина у селу Бабина Лука налази се 14 км северно од Ваљева, у долини речице Рабас. Речица Рабас, долази из правца запада градећи своју не тако дубоку долину урезану у југоисточне падине влашићког побрђа, благо заталасане и испресецане бројним јаругама и потоцима. Локалитет "Црквина" је једна мала заравњена удолина, величине око 10 хектара, са свих страна окужена висовима брда. Са северне и источне стране ову удолину затвара брдо Голибрег, високо 284м, са за пада на лази се брдо Соколић, (270м) и са јужне и југоисточне стране ово проширење у долини Рабаса омеђено је Срнића брдом (279м). Просечна висина заравњене површине на коме се налази локалитет креће се око 180м. Остаци цркве који су се налазили напарцели 1124, били су представљени у виду једне мало уздигнуте хумке, величине 10x6м, неправилног издуженог облика оријентисана у правцу З -И на чијој површини се налазила велика количина ломљеног камена. У самом центру хумке налазио се један поломљени надгобни споменик са урезаним крстом. Са северозападне стране хумке налазио се један камени надгробни споменик усправно пободен у земљу На укупно отвореној површини од око 400м2 ископаван културни слој на локалитету "Црквина" је релативно танак и плитак. Сатоји се од 4 основна културно- стратиграфска слоја који су релативно правилно наслојени, без великих поремећаја ипертурбација. Сви слојеви садрже доста песка и ситнијег шљунка, што је лако објашњиво непосредном близином речица која је зараван на којој су подигнути објекти формирала речним наносом. Полазећи са површине распоред слојева је следећи. На самој површини формиран је танак слој хумизиране смонице просечне дебљине 5 до 15цм који је светло мрке скоро жућкасте боје. У њему није било налаза културног материјала. Спорадично у овом слоју је проналажено растурено камење.. Други слој од површи не представљен је жућкастом компактном земљом, правом смоницом, просечне дебљине око 10 до 15цм. Овом слоју на простору објекта одговара основа цркве брвнаре са распоређеним необрађеним каменом у сухозиду, са културним материјалом који одговара крају XVIII и почетку XIX века (неколико фрагмената керамике тог периода, велики број ексера кованика, теновац Франца Јозефа из 1800г.). Ванпростора који захвата брвнара у овом слоју није било културног материјала. Трећи и најизразитији слој представља слој рушења и трајања античке грађевине. Просечно је дебео око 50 до 60цм. То је нехомоген слој сиве растресите земље, испуњен разбацаним камењем, гарежом, пепелом, малтером. Спорадично се појављују веће површине запечене земље. Овом слоју одговарају остаци зидова виле рустике, са свим покретним материјалом који је пронађен током ископавања, керамиком III и IV века, римском новцем, алаткама и предметима од гвожа, фрагментима стакла, тегулама и другим Најзначајнији налаз до кога се дошло ископавањем црквине у Бабиној Луци представљају остаци позноантичке грађевине величине 22 х 17 која је представљала вилу рустику са полукружном конхом у табулинум-у. Грађевина се састоји од 5 просторија. (прилог 3) Централна просторија величине 8x5,5м садржи правилну полукружну конху дубоку 3м. Из ње се долази у једну уску просторију која је исте ширине као и централна 8x2м која је вероватно престављала цетрални атријум скромних димензија. Из ове просторије се према западу улазило у једну велику 8x8м просторију, правилне квадратне основе која би могла да представља трицлиниум. Из централног атрија се у правцу севера улазило у једну подужну просторију у облику правоуглог угла која је обухватала са северне и источне стране централну просторију са предворјем. Ово је највећа просторија по површини у вили и северни крак јој је имао габарит 12x4м а источни 8x3.5м. На западном зиду северног крака налазила су се врата који се приступало до једне подужне 8x4м просторије, која је имала неку економску функцију. Функција правоугаоне просторије није јасна ако није служила као нека врста унутрашњег дворишта. Грађевина је зидана од правилно тесаног камена, доста квалитетно сложен и повезан кречним малтером, који је у темељној зони комбинован са земљаном испуном. Правилни зидови су свуда пођеднаке дебљине око 60цм. Само у централној просторији и њеном предворју је сачуван малтерисани под. У осталим просторијама под је био земљани. Могуће је да је квадратна просторија на западу имала под од камених плоча, које су престанком живота виле развучене и уништене. Вила је била покривена тегула од којих је знатан број пронађен током ископавања. На прозорима су била постављена окна од равног стакла које је такође проналажено у фрагментима. Узевши у обзир све наведене чињенице и податке до којих се дошло приликом ископавања, неоспорно је да је време трајања виле рустике у селу Бабина Лука одређено на период краја III и другу половину IV века. Време настанка није могуће тачно утврдити али судећи према налазима керамичког материјала могуће је претпоставити да се ова фила успоставља поред речице Рабас у време почетка тетрархије. С тим у вези и њена функција, јер је вероватно ова вила предузела функције снабдевања војних формација на јако ослабљеном лимесу, па је из тих разлога морала да буде повучена и лоцирана дубље у унутрашњости провинције Далмације, где је била склоњена од изненадних упада варварских племена која су се стационирала дуж самог лимеса Царства. Грађевинска концепција виле је свакако јединствена и одише јасно израженом потребом за рационалношћу и ефикасношћу. Нема сувишних просторија ни раскошних одаја. Једноставност у организацији простора била је свакако условљена пре свега несигурним временима, као и измењеним друштвеним схватањима римског начина живота у доба позног Царства, као и укупној пауперизацији и варваризацији царства коју је донео претходни век. Судећи према налазима новца може се претпоставити да је ова вила запустела и разрушена са провалом Гота у осмој деценији IV века. Из археолошких података јасно је да више није обнављана, али да је у каснијем периоду била на неки начин стециште боравка Словенског или раносрбског живља. Изградњу цркве брвнаре у XVIII веку на делу зида виле рустике треба приписати веровању градитеља цркве да је тај видљиви део виле остатак неке старије средњовековне цркве.