Crkvine

Црквине

Статус:
Локација: Место: Ровни, Општина: Ваљево


Црквине

Назив локалитета: Црквине
Место: Ровни
Општина: Ваљево
Руководилац радова: Радивоје Арсић
Време истраживања: 2002. година
Истражена површина: 500м2
Врста локалитета: римска вила рустика
Хронолошко определење: 3. век
Археолошка екипа: Милан Веселиновић, Ана Живановић, Владимир Пецикоза, Даниел Јелић

foto foto foto foto foto

У литератури и старим реркогносцирањима налазиште је било окаректерисано као рушевина средњовековне цркве. На шта је најпре указивао топоним овог места, а и предање мештана, који каже да се на овом месту налазила црква Грачаница, која је потом пренета поред реке Сушице. Сакралност локације је поткрепљивана и причама о закопаном злату и о грому који је ударио у шталу сазидану на том месту Налази се на око 550 м надморске висине, у селу Ровни око 17км западно од Ваљева. Откривени су остаци правоугаоне грађевине 22x8м, подељене унутрашњим зидовима ширине 0.65м на 3 дела. Темељи зграде су били саграђени од камених облутака, док су зидови били од бондручне конструкције. Постоји могућност да је кућа имала мање унутрашње двориште. Кров је био покривен тегулама. На основу новца грађевина се датује у прву половину 3. века. Испод виле откривена је јама са великим бројем ситнијих фрагмената керамике из старијег гвозденог доба. На самој површини локалитета осим ситних фрагмената тегула није било налаза керамике, а ни других артефаката.Власник имања на коме се налази локалитет је Томислав Живковић са станом у Београду. У близини локалитета нема веће текуће воде. Један јачи извор налази се 100м источно на стрмој падини, а други у јарузи око 120м северозападно. Основни циљеви ових истраживања су били, дефинисита и у потпуности широким ископом истражити читав објекат, утврдити стратиграфију време настанка, начин градње и функцију, евентуални однос са другим објектима у околини. извршити валоризацију објекта и локалитета Ископавањима су откривени темељи зидани каменом у кречном малтеру зграде правоугаоне основе. Откривена грађевина у основи има димензије 12x22м. Углови зграде били су оријентисани ка странама света. Сачувала су се максимално три реда камена у темељу висине 30 до 50цм, зидана од необрађеног кречњака. Камен потиче из кањона оближње реке Таре. У једном делу основе местимично је била сачувана само база темеља од слоја облутака и ситнијег камена промера до 15 цм. Ширина спољних зидова износи око 68цм док унутрашњи преградни зидови имају дебљину од око 55цм. Сви зидови су сазидани на идентичан начин. Основу темеља чини подлога од једног реда речног кречњачког камена промера 10 до 15цм (сл. 6). Преко ње су сазидана 2 или 3 реда крупнијег необрађеног камена промера 30 до 60цм. Са спољне стране је ређан крупнији камен тако да формира ивицу зида док простор између њих попуњаван ситнијим каменом промера 5 до 15цм и земља. Малтер је у мањој мери откривен само међу камењем последњег реда у зидовима је у јако лошем стању, тако да више не представља компактну целину, већ се углавном распао и у већој мери је помешан са земљом, Постоји могућност да је коришћен само у мањој мери. Темељ грађевине био је укопан јако плитко у слој жуте иловаче, око 20цм. У западној половини зграде темељ је лежао директно на стеновитој подлози, њена источна половина није била укопана до стене и ако је на већем делу темељ од стене одвајао слој земље дебљине 10 до 30цм. Овакав поступак могао је битно да наруши статику објекта. Темељ рађен у техници сухозида указује да зидови нису били грађени од чврстих матерјала, већ од дрвета или набоја. Како је зграда изгорела у пожару, у слоју шута и паљевине поред зграде нису откривени трагови лепа који би указивао на набој и бондручну конструкцију. Преградни зидови су делили зграду на три просторије. Улаз се вероватно налазио са угозападне стране, отприлике на средини зида, где је откривен и зид дужине 2м који се под углом од 90 степени спаја са југозападним зидом зграде. Улога овог зида је вероватно била заштита улаза од ветра и сметова. Одатле се улазило у централну просторију која је вероватно једним делом представљала улазно двориште 6x6м, док је други део 6x4м био прекривен надстрешницом. Лево од овог дела налазила се просторија означена бројем 1 приближних димензија 12x12 м. десно од улаза налазиле су се 2 просторије постављене у облику слова Г. Просторија 3. Њен први део димензија је 2,3x6м и други димензија 6x4м. Део пода је био сачуван само у просторији 3 уз северозападни угао на површини од око 3 метра квадратна, сачињавала су га два реда облутака промера од 10 до 30цм, поређана у два нивоа са набијеном земљом између њих. Под грађевине у тренутку градње је био издигнут у односу на нивелитету спољног терена око 20 цм. На каменом поду је откривен један ин ситу лонац, сломљен падом крова или зидне конструкције, тако да је ова просторија вероватно служила као кухиња за припремање и држање хране. У централну просторију која је једним делом представљала унутрашње двориште налазио се под од набијене земље је на читавом унутрашњем простору откривен јако мали број налаза. У осталим деловима унтрашњости зграде ниво пода је у потпуности био девастиран орањем и другим активностима, тако да је на читавом унутрашњем простору откривен јако мали број налаза. Према дубини и конструкцији темеља може се закључити да су зидови били бондручни или од дрвета, овако плитко укопани темељи могли су носити само такву конструкцију, и то приземну, На овакву могућност указује и чињеница да током ископавања није откривен ни један фрагмент опеке, нити камен којим би зид могао бити озидан. До сада на територији Србије и суседних области није откривена идентична грађевина, али је истражено неколико са сличном поделом и организацијом унутрашњег простора. Оваква чињеница указује да овакве грађевине нису грађене према унапред осмишљеном архитектонском плану, већ тако да задовоље скромне захтеве економске могућности и потребе власника, који само делимично могу да опонашају виле богатих земљопоседника. Највероватније је су их према замисли самих власника градиле локални зидари занатлије. Из овога проистиче разноврсност облика и решења руралне архитектуре у централно балканским провинцијама. Скроман изглед проистиче и из тога што су грађене као породичне економије, а не за смештај робовске радне снаге и повремени боравак и одмор богатих власника. Грађевину са Црквина као и многе друге овакве грађевине тешко је без вештачког углављивања сврстати у одређени тип по традиционалној типологији вила. Већини оваквих грађевина карактеристичан је мала површина, мали број просторија и крање скромни елементи архитектуре, Мали број просторија указује да њихови власници још увек држе традиционално колективног начина живота и привређивања, где су потребе појединца у потпуности подређене породичној заједници. У ближим географским областима Колубаре, Мачве и Поцерине откривено је у потпуности или делимично више зграда које се називају вилама рустикама, Пример виле у Штитарима, Текериш, Бабина лука. Већина њих хронолошки али и по начину грађења не одговара налазу из села Ровни већ имају сасвим другачије планове основа и распоред просторија. Заједничке црте свих ових домаћинстава им је приближно иста површина простора, мали број просторија, употреба скромних материјала у градњи (камен, ломљена опека дрво, земљани подови). По свему томе зграда у ровнима је била најслабије опремљена али за сада потиче из најопаснивнијег краја са највећом надморском висином. У Поскурицама код Крагујевца откривена је вила нешто сложенијег плана код које су зидови исто били саграђени од бондручне конструкције. Најсличнија грађевина са тремом и три просторије се налази у централној Босни у Радовићима. Овакав тип виле вероватно представља уобичајну форму грађевине овог типа у планинским подручјима римске централнобалканских провинција. Због редуковане римске идеје и појединих пропуста при градњи вероватно је власници као и у случају Ровни био припадник домородачког становништва. На присуство аутухоног становништва са конзервативним духовним традицијама показује једновремени гроб иѕ савинца. Сличног мишљења је и Ивана Поповић која сматра да овако једноставне виле четвороугаоне основе имају порекло у аухтохтоним грађевинама и веома су заступљене у Далмацији Босни и Херцеговини . Откривено је било јако мало налаза који би могли да потврде економски каратер овог места, али се о функцији зграде може закључити на основу већ дефинисаних сличних грађевина, односно њеног ширег просторног контекста. На основу кога се може претпоставити да је основа економије виле била сточарска производња. Што је чест случај и са великим бројем локалитета где су истраживане сличне грађевине. Занимљиво је да у околини нису регистровани остаци других зграда од чврстог матерјала, али није искључено да је било дрвених зграда. Судећи по налазима новца зграда је била јако кратко у употреби пре него што је настрадала у пожару, вероватно у нападу Маркомана и Квада након 254. године. Можда 260. године, када је покопана остава у оближњем Доњем Црниљеву. Мада се колапс може протумачити на више начина као што су економска пропаст због неплодне земље или епидемија куге. Ово истраживање битно ће допринети познавању руралног становништва римских провинција, њиховој економији као и односа према империјалној култури.