Aktuelnosti

draginac

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА КОМПЛЕСУ ЗГРАДА У БАСТАВУ, ОСЕЧИНА

петак, 28. октобар 2011. године

Комплес зграда у Баставу састоји се од окућнце Тешнама Солдатовића формиране тридесетих година деветнестог...

Опширније...

stari_camac

Стари чамац (моноксил) из Јелава на Дрини

петак, 28. октобар 2011. године

Током прошле недеље започета је заједничка акција спасавања моноксила Музеја Јадра и Завода.

Опширније...

draginac

ОКОНЧАНИ РАДОВИ НА СПОМЕНКОСТУРНИЦИ - ЗНАМЕНИТО МЕСТО ДРАГИНАЦ

петак, 28. октобар 2011. године

Назив локалитета: Знаменито место Драгинац
Место: Драгинац
Општина: Лозница
Време настанка: 1961 година

Опширније...

Саопштење Завода за заштиту споменика културе Ваљево у вези са заштитним ископавањима на манастиру Грачаница

Поводом неистина које су се појавиле у јавности неодговорним понашањем појединаца и непрофесионалним писањем и извештавањем новинара  Завод је дужан да демантује извесна писања и укаже на следеће:

У току је лична промоција једног човека која се заснива на омаловажавању и дискредитацији државних установа и Српске Православне Цркве. Систематском пропагандном неистина или извртањем чињеница у јавности се ствара атмосфера мржње и раскола усмерена према служби заштите и научној јавности, а у име Православне Цркве.


Драган Давидовић, који се представља и облачи као монах, служи се сведочењима за које не наводи ни извор ни сведоке, вешто манипулишући са емоцијама верника. У својим натписима везаним за археолошка истраживања изнео је низ клевета фалсификујући историјске податке.

На самом почетку текста који се тиче манастира Грачаница, наведена су погрешна имена браће Стефана Немање, као и њихове задужбине. Један познавалац националне историје требао би да зна да су браћа Стефана Немање: Страцимир, који је подигао цркву Богородицу Градац, највероватније у Чачку; Тихомил, а не Радомир како је у памфлету наведено, није подигао ниједну задужбину, а погинуо је на Косову 1166. у бици баш против млађег брата Немање, док је трећи брат Мирослав ктитор цркве Св. Апостола Петра у Бијелом Пољу.

Даље у тексту памфлета наводи се легенда да су манастире: Јовање, Пустињу и Грачаницу подигла три брата пре одласка у бој, што је у односу на први исказ разлика од 200 година. Чињенице су сасвим другачије. Црква манастира Пустиња датована је натписом у 1622. годину, Јовање је такође датовано у 17. столеће, али постоји могућност старије грађевине коју само археолошка истраживања могу да потврде, док је Грачаница, према садашњим подацима из 16. столећа. Нешто касније Д.Д се позива  на историјске податке Константина Јиричека, очигледно незнајући да је ту реч о краљевском манастиру Грачаници на Косову, а не Грачаници код Ваљева.

У медијима је истакнуто да је Грачаничка црква  најстарији православни храм у Ваљеву, што свакако није тачно. Најстарији остаци цркве потичу из 6. столећа са локалитета Јеринин град, Градац у Бранговићу изнад Шареног платна, а открио их је управо  Завод за заштиту споменика културе – Ваљево уз сарадњу мр Душана Мркобрада.  Не рачунајући цркве из ближе околине у Дићима и Славковици, из времена краља Драгутина је црква из насеља Градац у Ваљеву, уништена изградњом фудбалског терена Крушик, а старија је и црква у Кључу код Мионице и црква- манастир у Петници.

Садашња сигурна сазнања о манастиру Грачаница заснивају се само на скромним историјским подацима, а пре свега на делимично обављеним археолошким истраживањима 1987. године. Први податак о постојању манастира везан је за турски попис из 1560. године када се помињу два монаха, а потом и из 1572. године. Ранијих података нема. Обновом из 1817/18. године цркви је додат западни део, док је заслугом владике Николаја Велимировића на цркви  1930. године обновљена горња зона и купола.

У јавности су изнете бројне неистине везане за археолошка истраживања и рад Ваљевског завода  који су представљени као рушење и скрнављење цркве, због чега треба знати да Завод - Ваљево изводи археолошка истраживања у складу са дозволом Министарства културе бр. 633-00-172/2011-02,  и у складу са важећим законима Републике Србије.

Археолошка истраживања и други истраживачки радови немају рушилачки карактер нити на било који начин скрнаве храм. Таква истраживања обављена су или и даље трају у многим православним црквама и манастирима на корист Цркве и Државе (Студеница, Милешева, Манасија, Милентија...),. Овим истраживањима се углавном дошло до чињеница и материјалних трагова које историјски извори нису забележили, а многе постојеће историјске недоумице су разрешене. Да није било оваквих радова данас не би смо знали за Ризницу манастира Бање у Прибоју, гробно место деспота Стефана Лазаревића, мошти Глигорија Куманичког, сасуде из Велуће... и многе друге непроцењиве вредности.

Судбина цркве није ни у надлежности Завода-Ваљево, који је Манастир и ставио под своју заштиту 1997. године, већ је ово питање регулисано уговором Српске православне цркве и Државе и о њеној судбини одлучиваће ове инстанце, а не Завод.

Досадашњи археолошки радови и постојећа основа дају индиција о средњевековном пореклу Храма, али се без обављања археолошких радова у унутрашњости не може утврдити тачан изглед Храма, његово порекло и ктитор. Археолошка истраживања се воде са јасно утврђеном методологијом рада, научним методама и са јасно дефинисаним циљевима. Истраживачки тим је сачињен од стручњака  чија је ужа специјалност српски средњи век и који имају велико искуство у истраживању црквених грађевина, а након обављених радова терен и под цркве се враћају у првобитно стање.

Прекидом даљих истраживања Грачаничка црква ће остати записана само као споменик културе из турске епохе (1560. година), скромних културно-историјских вредности без већег значаја за културу, а њеним евентуалним потапањем биће препуштена забораву.

Својом агитацијом Драган Давидовић и њему слични, зарад личне промоције, управо воде оваквом сценарију из чега ће штету имати  Православна Црква, њени верници и научна јавност, а судбина манастира ће се даље решавати и без археолошких радова.

Од самог физичког уништења много је гори Заборав наших светиња, којем воде  неодговорност, небрига и необавештеност.


Мр Дејан Булић, археолог Историјског института у Београду
Радивоје Арсић, М.А. археолог и в.д. директор Завода у Ваљеву

19.08.2011.