Народно градитељство

bastav

ОКУЧНИЦА ТЕШМАНА СОЛДАТОВИЋА, Бастав

Статус: споменик културе од великог значаја
Локација: село Бастав, општина Осечина


ОКУЧНИЦА ТЕШМАНА СОЛДАТОВИЋА, Бастав

Назив локалитета: ОКУЧНИЦА ТЕШМАНА СОЛДАТОВИЋА, Бастав
Место: село Бастав
Општина: општина Осечина
Време настанка: прва половина 19. века
Руководилац пројекта: дипл.инг.арх. Тихомир Дражић
Инвеститор: Министарство културе Републике Србије
Извођач: ГР „Тетра“ Ваљево
Надзор: дипл.инг.арх. Тихомир Дражић


foto foto foto foto foto foto

Окућница Солдатовића једна од ретких сачувана етно целина у западној Србији, са десетак аутентичних објеката и представља пример развијеног задружног домаћинства са улогом административног седишта у периоду успостављања власти и управне организације после ослобађања од турске окупације. Највреднији објекти су дрвени амбар из 1835. године, Тешманов конак и неколико вајата који представљају значајне примере достигнућа народног неимарства. Пушница која је имала четрдесет леса сведочи о моћи ове задружне целине. У саставу окућнице је и једна зграда која је имала намену народне канцеларије у којој старешина рађевског среза обављао административне послове.

У сезони 1993/94 изведени су заштитни радови у мањем обиму углавном на заштити дотрајалог кровног покривача

2010.г. Започети су и изведени следећи радови на Згради народне канцеларије: конзерваторски радови, санација темељних зидова и други радови на овој полубрвнари која је била угрожена због већег оштећења кровног покривача и дестабилизације камених зидова.

Због ограниченог буџета није се могло приступити радовима на другим објектима окућнице па су очекивања да се радови наставе следеће сезоне.


foto foto foto foto foto foto

foto foto foto foto foto foto

foto foto foto foto

Измештање старе сеоске куће из ваљевског краја на простор отворене бине саборишта у Тршићу

Статус: објекат у оквиру заштићене околине
Локација: Тршић


Измештање старе сеоске куће из ваљевског краја на простор отворене бине саборишта у Тршићу

Назив локалитета: Измештање старе сеоске куће из ваљевског краја на простор отворене бине саборишта у Тршићу
Место: Тршић
Намена: : планирано је да кућа буде музеј у коме ће се презентирати сабори у Тршићу
Руководилац пројекта: дипл.инг.арх. Тихомир Дражић
Радове финансира: Министарство културе, општина Ваљево



Поводом обележавања годишњице два века од рођења Вука Стефановића Караџића 1987. године у оквиру пројекта који је изводио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, Заводу за заштиту споменика културе "Ваљево", у првој години оснивања, поверено је да изведе измештање једне старе сеоске куће из ваљевског краја на простор отворене бине саборишта у Тршићу, као поклон града Ваљева. Планирано је, по замисли арх. Ранка Финдрика, да кућа буде музеј у коме ће се презентирати сви до тада одржани сабори. Овај први врло деликатан задатак Завод је са доста елана и ентузијазма извео врло професионално без посебно планираних наменских средстава уз велику помоћ извођачких предузећа из Ваљева, које је предводила "Јабланица", чији су мајстори и изводили радове. У прилог томе вреди навести да и после 19 година није било потребе за било каквим интервенцијама имајући у виду познате проблеме са старим објектима народног градитељства. Уједно, овај подухват је био и адут који је разуверио све који су са неверицом и неодобравањем гледали на покушај оснивања нове установе заштите и нарушавања система постојеће мреже завода. Општина Ваљево је била донатор и откупила је једну стару сеоску кућу из Подгорског села Вујиноваче. Израда пројекта дислокације, као и руковођење целим пројектом поверено је арх. Тихомиру Дражићу. Кућа је свечано отворена и предата музеју приликом одржавања Вуковог сабора 1997.г.



RODNA KUĆA ŽIVOJINA MIŠIĆA, Struganik

РОДНА КУЋА ЖИВОЈИНА МИШИЋА, Струганик

Статус: споменик културе од великог значаја
Локација: Струганик, општина Мионица


РОДНА КУЋА ЖИВОЈИНА МИШИЋА, Струганик

Назив локалитета: РОДНА КУЋА ЖИВОЈИНА МИШИЋА, Струганик
Место: Струганик
Општина: општина Мионица
Време настанка: 19. век
Намена: адаптирана за музејске потребе
Руководилац пројекта: дипл.инг.арх Тихомир Дражић; дипл.инг.арх. Милка Крстивојевић
Радове финансира: Министарство културе; Дирекција за обнову и развој колубарског округа погођеног земљотресом.


foto

На старој згради полубрвнари, која је адаптирана за музејске потребе и стављена у функцију (Завод из Крагујевца) појавила су се оштећења која је требало санирати. Организовани су радови 1988. године који су обухватили препокривање крова старом ћерамидом, санацију пукотина у зидовима соба и подрумским зидовима, кречење зидова, премазивање прозора и врата фирнисом и презиђивање камене подзиде (Т. Дражић, дипл. инг. арх.). Радове је финансирало Министарство културе.

Али исте године крајем септембра кућа је растресена дејством земљотреса, па је било неопходно поново организовати радове на санацији и конзервацији. То је поверено окружној дирекцији и општинским комисијама, које су тек 2002. г. ангажовале извођача за извођење радова. Осим претходно наведених радова овом приликом је санирана кровна конструкција, изведен дренажни канал и нов тротоар од камених плоча (М. Крстивојевић, дипл. инг. арх., конзерваторски надзор). Инвеститор: Дирекција за обнову и развој колубарског округа погођеног земљотресом.

ILOVAČIĆA VODENICA

ИЛОВАЧИЋА ВОДЕНИЦА

Статус: споменик културе (проглашена 1989. године)
Локација: Градац, Ваљево


ИЛОВАЧИЋА ВОДЕНИЦА

Назив локалитета: ИЛОВАЧИЋА ВОДЕНИЦА
Место: Градац
Општина: Ваљево
Време настанка: измештање започето 1989. године
Намена: задржана аутентична функција воденице
Руководилац пројекта: дипл.инг.арх. Тихомир Дражић
Радове финансира: Воденица је подигнута добровољним радним акцијама и поклонима ваљевских предузећа у материјалу


foto

Првобитно лоцирана на јазу на десној обали Колубаре код моста на Јадру била је дуго година ван функције и када је јаз затрпан, заборављена и напуштена. Почетком 1989. године, на иницијативу еколошког друштва и уз ангажовање Милојка Марјановића, започети су радови на измештању остатака воденице на нову локацију код Тадића млина, на јазу реке Градац. С обзиром да је већи део грађе после демонтаже био неупотребљив, коришћена је грађа од једне старе куће из Словца и са порушеног дрвеног моста између Тешњара и Кнез Милошеве улице, па се пре може рећи да је подигнута нова воденица по угледу на стару. Било је планирано да се нова зграда воденице користи као угоститељски објекат па су обновљена само два воденичка камена уместо четири, колико је било на старој воденици, али мимо очекивања стекли су се услови да се задржи првобитна функција па оба камена свакодневно мељу жито. Воденица је подигнута добровољним радним акцијама и поклонима ваљевских предузећа у материјалу. Радови на воденици су извођени под надзором арх. Тихомира Дражића, као и радови на подизању зграде ваљарице у непосредном окружењу воденице 1990.г. За монтажу ваљарице коришћен је материјал са две ваљарице са Скрапежа, у власништву Милана и Секуле Радојевића из Радановаца. Обе су биле лоциране на Скрапежу.