КУЋА РАДИВОЈЧИЋА, ЛИПЉЕ

Registar

  • Редни број: 175
  • Број у регистру: /
  • Датум уписа у регистар: /
  • Број у централном регистру: /
  • Датум уписа у централни регистар: /
  • Број досијеа: /
  • Назив културног добра: КУЋА РАДИВОЈЧИЋА, ЛИПЉЕ
  • Општина: ЉИГ
  • Место: СЕЛО ЛИПЉЕ
  • Адреса: СЕЛО ЛИПЉЕ
  • Координате: /
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ Р. СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-1530/98-7
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ 32/2001
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: 698 и 699 К.О. ЛИПЉЕ
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: 698 и 699 К.О. ЛИПЉЕ
  • Укупна површина: /
  • Облик својине: Приватна
  • Власник: /
  • Првобитна намена: /
  • Тренутна употреба: /
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: Кућа Радивојчића налази се селу Липље код Љига. Јеврем Радивојчић је у суседном селу Дудовица купио качару 1860. године за потребе задружног бачила које се налазило на данашњем месту удаљеном око 4 километра од породичне куће. Качара је, према казивању, била урађена од масивних талпи са двоја наспрамно постављена врата за колски пролаз. Радивојчићи су тада имали велику задругу, око 36 чланова велико имање и доста стоке. После неког времена пренешена качара преправљена је у полубрвнару, при чему се на западној страни формирају три зидане собе, једна већа и три мање, све три са директним улазом из “куће”. “Кућа” при том остаје од талпи а велико огњиште, оивичено циглама на кант, налазило се на истом месту где је и данас. Под у кући је од земље, а у собама од цигала. За велику собу се памти да је у њој била икона и кандило и да је имала велику трпезу. Између ње и следеће мање собе је постојао мали прозор, на коме је по сећању стајала лампа за осветљење обе просторије. Поред ове куће ту су се налазила и два млекара, два коша, велика штала, наслон за кола, амбар са четири окна, хлебна пећ, гумно . . .Сваке године, два задругара са својим породицама боравила су на бачилу и бринула о стоци и летини. После 1918. године , задруга Радивојчића остаје без мушких чланова који су изгинули у претходним ратовима, па ову окућницу деобом задругара добијају две јетрве Станија и Перса, удовице Јована и Милована Радивојчића, које по договору деле целу кућу на две одвојене стамбене целине при чему се, како се памти у другом одвојеном делу формира још једно огњиште. За разлику од уобичајених деоба, ове деве јетрве живеле су у слози, па су оставиле врата на новом преградном зиду киуће. Кућа је имала још једну измену око 1955 – 1960. при чему је преостали дрвени део куће промењен у зидани. Формиране су тада и нове унутрашње преграде, придодат јој је и мали трем, а нешто касније од једног дела трема основана је летња кухиња. На четворосливним благим кровним површинама покривеним ћерамидом, доминира централни велики оџак. Ова фаза развоја качаре и данас је сачувана и доскора је коришћена као кућа за одмор, а сада је без функције и зарасла у коров. Чињенице о функционалном и хоризонталном развоју куће је за сада заснован на сећањима наследника, која би требало проверити детаљним истраживањима споменика. Кућа Радивојчића има велика споменичка својства јер нам сведочи о друштвеним, економскими културним условима живљења на селу више од једног столећа. Ово је за сада јединствен пример на који смо наишли да се од помоћне економске зграде (качаре) развија стамбени простор који изражава виши степен обликовања просторног решења тога времена. Типолошки она је у једној фази развоја била наближа развијеним полубрвнарама (четвороделним) које су биле ређе у овим крајевима а уникатном у том типу у исто време , јер чини њен тртем и благи нагиб кровних површина. Кућа Радивојчића има велику етнолошко-архитектонску документарну вредност. Својим изгледом послужила је као инспирација неким архитектонским естетама који негују традиционално народно градитељство у савременом начину грађења.
  • Стање: /
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: /
  • Период: /
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /