ЗГРАДА СОКОЛСКОГ ДОМА У ШАПЦУ

Registar

  • Редни број: 190.
  • Број у регистру: 190.
  • Датум уписа у регистар: 18. 07. 2006.
  • Број у централном регистру: /
  • Датум уписа у централни регистар: /
  • Број досијеа: /
  • Назив културног добра: ЗГРАДА СОКОЛСКОГ ДОМА У ШАПЦУ
  • Општина: Шабац
  • Место: Шабац
  • Адреса: УЛИЦА МИЛОША ОБИЛИЋА
  • Координате: /
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ Р. СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-8114/2005 ОД 22. 12. 2005. ГОДИНЕ
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ 115/2005 ОД 27. 12. 2007. ГОДИНЕ.
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: 860 КО ШАБАЦ ДРУШТВЕНА СВОЈИНА
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: 859/1 И 859/2 КО ШАБАЦ ПРИВАТНА СВОЈИНА И 860 КО ШАБАЦ ДРУШТВЕНА СВОЈИНА
  • Укупна површина: /
  • Облик својине: Друштвена
  • Власник: /
  • Првобитна намена: /
  • Тренутна употреба: /
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: ЗГРАДА СОКОЛСКОГ ДОМА ПОДИГНУТА ЈЕ ИЗМЕЂУ 1930. И 1934. ГОДИНЕ ПО ПРОЈЕКТУ ИНЖЕЊЕРА АНТЕ ГАШПАРЦА. МОНУМЕНТАЛНА ГРАЂЕВИНА ПОСТАВЉЕНА ЈЕ НА УГЛУ ДВЕЈУ УЛИЦА СА ОДВОЈЕНИМ ДЕЛОМ У КОМЕ СЕ НАЛАЗИ САЛА ЗА ВЕЖБАЊЕ У НОВИЈЕ ВРЕМЕ ДОМУ СУ СА ДВОРИШНЕ СТРАНЕ ДОДАТЕ ТРИБИНЕ СА СВЛАЧИОНИЦАМА ИСПОД ЊИХ. ПРАВОУГАОНА ОСНОВА ГРАЂЕВИНЕ ПОДРЕЂЕНА ЈЕ НАМЕНИ. ПРЕКО ХОРИЗОНТАЛНОГ СТЕПЕНИШТА У ПРИЗЕМЉУ УЛАЗИ СЕ У ХОЛ ИЗ КОГА СЕ ИДЕ У САЛУ ЗА ВЕЖБАЊЕ, КАНЦЕЛАРИЈЕ И СТЕПЕНИШТЕМ ДАЉЕ НА СПРАТ. РАСПОРЕД ПРОСТОРИЈА НА ОСТАЛИМ ЕТАЖАМА ИСТИ ЈЕ КАО У ПРИЗЕМЉУ, С ТИМ ШТО СЕ НАД ХОЛОМ НАЛАЗЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ. САЛА ЗА ВАЖБАЊЕ ИМА ИЗДУЖЕН ОБЛИК, СА ПРОСТОРОМ У ДВА НИВОА, ГДЕ ЈЕ ЈЕДАН ДЕО ПРОЈЕКТОВАН КАО УЗДИГНУТА БИНА, ПА СЕ САЛА МОГЛА КОРИСТИТИ И ЗА ДРУГЕ ПРИРЕДБЕ. НА ЗИДУ ИЗНАД УЛАЗА У САЛУ ЦЕЛОМ ШИРИНОМ ПОСТАВЉЕН ЈЕ КОНЗОЛНИ БАЛКОН ЗА СМЕШТАЈ ПУБЛИКЕ. ПРАТЕЋЕ ПРОСТОРИЈЕ ГРУПИСАНЕ СУ У УГАОНИ ДЕО ЗГРАДЕ ТАКО ШТО ЈЕ СТЕПЕНИШНИ ДЕО СА ПОМОЋНИМ ПРОСТОРИЈАМА ПОМЕРЕН У СТРАНУ. ЗГРАДА ЈЕ ПРОЈЕКТОВАНА ТАКО ДА УГАОНИ ДЕЛО ИМА СПРАТНОСТ П+2, А ИЗДУЖЕНИ ТРАКТ СА САЛОМ ЗА ВЕЖБАЊЕ ИМА ГАБАРИТ ЈЕДНОГ СПРАТА. ИСПОД КРАЈЊИХ СУПРОТНИХ ДЕЛОВА ЗГРАДЕ НАЛАЗЕ СЕ ПОДРУМСКЕ ПРОСТОРИЈЕ. ГЛАВНИ АКЦЕНАТ ДАТ ЈЕ УГАОНОМ ДЕЛУ НА КОМЕ ЈЕ ГЛАВНИ ПОРТАЛ СА СТЕПЕНИШТЕМ. НАИЗМЕНИЧНО СМЕЊИВАЊЕ ИСПУПЧЕНИХ И УВУЧЕНИХ ПОВРШИНА УГАОНОГ ДЕЛА, КАО И СМЕЛО СУПРОСТАВЉАЊЕ ЈАКО ИЗДУЖЕНЕ ХОРИЗОНТАЛЕ САЛЕ ЗА ВЕЖБАЊЕ ВЕРТИКАЛИ УГАОНОГ ДЕЛА, ПОСЕБНА ЈЕ ВРЕДНОСТ У АРХИТЕКТОНСКОМ ПЕОЈЕКТОВАЊУ. УГАОНИ ДЕО АКЦЕНТОВАН ЈЕ ТРЕЋОМ “УВУЧЕНОМ” ФАСАДОМ У ОБЛИКУ НИШЕ КОЈА СЕ ПРОВЛАЧИ КРОЗ СВЕ ТРИ ЕТАЖЕ ПРЕСЕЧЕНОМ СА ДВА КОНЗОЛНА БАЛКОНА КОЈИ НАГЛАШАВАЈУ СПРАТОВЕ. БАЛКОН ИЗНАД ПРИЗЕМНОГ ДЕЛА ОСЛАЊА СЕ НА МАСИВНЕ СТУБОВЕ КОЈИ СА ПОЛУКРУЖНИМ СТЕПЕНИШТЕМ ЧИНЕ ЦЕЛИНУ, ЈЕР СУ НА ИСТИ НАЧИН ОБРАЂЕНИ И ЧИНЕ КОНТРАСТ СВЕТЛО ОКРЕЧЕНОЈ ФАСАДИ. ЗА РАЗЛИКУ ОД БАЛКОНА ПРИЗЕМЉА КОЈИ ИМА ЗИДАНУ ОГРАДУ, СПРАТНИ БАЛКОН ИМА ТРАНСПАРЕНТНУ МЕТАЛНУ ОГРАДУ. СРЕДИШНИ КОНКАВНИ ДЕО УГАОНОГ ДЕЛА ЗДАЊА УОКВИРУЈУ ДВА ВЕРТИКАЛНА ТРАКТА ВИША ЗА ЈЕДАН СПРАТ. ДВА УСПРАВНА МЕТАЛНА НОСАЧА ЗАСТАВА НА ВРХОВИМА ОВИХ КРИЛА НАГЛАШАВАЈУ ВЕРТИКАЛНСТ УГАОНОГ ДЕЛА. ПОДУЖНИ ДЕО СА САЛОМ УОКВИРЕН ЈЕ СА ДВА ПОЉА НАГЛАШЕНА АТИКОМ, АЛИ БЕЗ УКРАСА И ПРОЗОРСКИХ ОТВОРА. ИЗМЕЂУ ОВИХ ПОЉА ФАСАДА ЈЕ ВЕРТИКАЛНО ИСПРЕСЕЦАНА МНОШТВОМ МАЛО ИЗДУЖЕНИХ ПРОЗОРСКИХ ОТВОРА КОЈИМА СЕ ОСВЕТЉАВА САЛА. ИЗМЕЂУ ПРОЗОРСКИХ ОТВОРА СУ УСКА ЗИДНА ПЛАТНА ИСТЕ ШИРИНЕ КАО И ОТВОРИ, ТАКО ДА ЈЕ ПОСТИГНУТ ЕФЕКАТ СМЕЊИВАЊА ПУНО ПРАЗНО.. ОДСУСТВО ДЕКОРАТИВНЕ ПЛАСТИКЕ СА ФАСАДНИХ ПОВРШИНА, НОСАЧИ ЗАСТАВА, КАО И РАВАН КРОВ НАД УГАОНИМ ДЕЛОМ ВЕЗУЈЕ ОВУ ГРАЂЕВИНУ ЗА СТИЛ МОДЕРНЕ, ПРИСУТНЕ У ГРАДСКОЈ АРХИТЕКТУРИ ШАПЦА У ТРЕЋОЈ И ЧЕТВРТОЈ ДЕЦЕНИЈИ 20 СТОЛЕЋА.
  • Стање: /
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: /
  • Период: /
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /