Улица господара Јеврема, Шабац

Registar

  • Редни број: 6
  • Број у регистру: 110
  • Датум уписа у регистар: 24.07.2006.
  • Број у централном регистру: 115
  • Датум уписа у централни регистар: 31.08.2006.
  • Број досијеа: 255
  • Назив културног добра: УЛИЦА ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА – ПРОСТОРНО-КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА ЦЕЛИНА
  • Општина: Шабац
  • Место: Шабац
  • Адреса: УЛИЦА ГОСПОДАР ЈЕВРЕМА
  • Координате: 44.27 | 19.88
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ Р. СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-4082/2006 ОД 07. 07. 2006. ГОДИНЕ
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ 58/2006 ОД 07. 07. 2006. ГОДИНЕ
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: БРОЈ 468/1. 478/1, 478/2, 479, 483, 484, 494, 495/1, 502, 504/1, 506, 507, 516/1, 520/1, 522/8, 524/1 И 699/1 КО ШАБАЦ ПРИВАТНА СВОЈИНА, БРОЈ 463/2, 481/2, 500/2, 500/3, 503, 508, 518/1, 525/1, 577, 580/1 И 581 КО ШАБАЦ ДРУШТВЕНА СВОЈИНА, БРОЈ 463/1, 464, 465, 466, 469/2, 480, 482, 485/2, 497, 498/1, 505, 509/1, 511/2, 511/5, 517/1, 521/1, 522/4, 523/1, 700/2, 701 и 709
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНЕ ОКОЛИНЕ СА ПОПИСОМ КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА И УКУПНА ПОВРШИНА: БРОЈ. 468/1, 478/1, 478/2, 479, 481/1, 483, 484, 494, 495/1, 502, 504/1, 506, 507, 516/1, 520/1, 520/2, 521/2, 522/8, 522/10, 524/1, 524/2, 699/1, 699/2 И 700/1, КО ШАБАЦ ПРИВАТНА СВОЈИНА, БР. 463/2, 480, 481/2, 500/2, 500/3, 500/7, 503, 508, 511/6, 518/1, 518/2, 518/3, 525/1, 577, 579, 580/1,580/2, 581 И 708 КО ШАБАЦ ДРУШТВЕНА СВОЈИНА
  • Укупна површина: 15650m2
  • Облик својине: Мешовита
  • Власник: Град Шабац
  • Првобитна намена: Зграда железничке станице
  • Тренутна употреба: ПРОСТОРНО-КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА ЦЕЛИНА
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: Ширење града према југу, у односу на баир, који је био окосница насеља ван зидина тврђаве у 18. веку, формирана је улица господара јеврема, истовремено са неколико улица у околини и то пре 1826. Године, када је јеврем обреновић подигао свој монументални конак у истој улици. У њој се налазе и грађевине подигнуте у распону од скоро два столећа, а највећи број сазидан је током прве половине 20. века. Зграде подигнуте после другог светског рата представљају грубо инарушавање аутентичности једног дела целине. Тада су порушене и многе зграде подигнуте у 19. веку, као конак јеврема обреновића који је био главна и најрепрезентативнија грађевина не само ове целине већ и самог шапца. Као погранични град према аустроугарској, шабац врло рано прихвата европске градитељске идеје, тако да крајем 19. века не личи на турску касабу, већ на средњоевропски град, где се утицаји еклектичке архитектуре историјских стилова, сецесије или модерне препознају у градитељском наслеђу. Грађевине које се посебно истичу својим историјско-архитектонским вредностима су: начелство округа подрињског (арх. М. Рувидић 1906., окружни суд (арх. М. Рувидић 1907.), дом шабачке трговачке омладине (пре првог светског рата), прва кућа др андре јовановића (крај 19. века), зграда у господар јевремој број 13 (крај 19. и почетак 20. века), кућа сарача и седлара станића (почетак 20. века), зграда прве народне апотеке (из 1928.) и кућа др лазара петровића (између два светска рата). У оквиру просторно-културно-историјске целине налазе се следећа непокретна културна добра: зграда начелства округа подрињског (сада зграда општинског суп-а), зграда окружног суда, кућа павла станића и зграда прве народне апотеке (сва проглашена решењем со шабац број 020=20/85-01 од 15.03. 1985. Године) Просторна културно-историјска целина од посебног је значаја као сачувани део старог градског језгра шапца, насталог у првој половини 19. века, у периоду формирања урбане матрице и изградње најпре грађевина подигнутих у традицији балканске профане архитектуре, а од друге половине истог века у духу европских градитељских стремљења. Велика градитељска активност последица је економског просперитета шапца, који постаје други, по важности град у тадашњој србији. Сачувани грађевински фонд документује разнородност архитектонских облика, стилова и културних утицаја, али и формирање посебног типа трговачких и занатских комплекса. Вредност овог очуваног дела старог градског језгра огледа се у урбаној целовитости, историјско-уметничким и архитектонско-стилским карактеристикама појединих грађевина.
  • Стање: Srednje
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: 1125/125-99
  • Период: 1905-1967
  • Врста: Просторнокултурна историјска целина
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /

Foto galerija