ЦРКВА СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У КОЦЕЉЕВИ

Registar

  • Редни број: 168
  • Број у регистру: /
  • Датум уписа у регистар: /
  • Број у централном регистру: /
  • Датум уписа у централни регистар: /
  • Број досијеа: /
  • Назив културног добра: ЦРКВА СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У КОЦЕЉЕВИ
  • Општина: КОЦЕЉЕВА
  • Место: КОЦЕЉЕВА
  • Адреса: КАРАЂОРЂЕВА БРОЈ 19
  • Координате: /
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ Р. СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-3721/97 ОД 17. 10. 1997.
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ 51/97
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: 1102 К. О. КОЦЕЉЕВА
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: 1102 К. О. КОЦЕЉЕВА
  • Укупна површина: /
  • Облик својине: Приватна
  • Власник: /
  • Првобитна намена: /
  • Тренутна употреба: /
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: Црква у Коцељеви посвећена је св. цару Константину и царици Јелени. Зидање храма започето је 1868. а завршено 1870. год. Храм је неколико пута оштећен, а једном и паљен. Судећи према старим иконама храм је имао иконостас који је неколико пута страдао. У рату од 1914. до 1918. год. непријатељска војска је ову цркву претворила у затвор, а потом у магацин. При повлачењу, аустро-угари су запалили цркву. Током тог рата храм је опљачкан. Године 1932. вршене су грађевинске интервенције. У Другом светском рату храм је поново затвор и магацин. Седамдесетих година овог века црква је обновљена, а звоник је препокривен и малтерисан. У порти, западно од цркве налази се споменик палим и несталим ратницима у ратовима 1912 - 1918 родом из Коцељеве. Споменик је у облику пирамиде од црног мермера са крстом на врху .Подигнут је 1922. год. Коцељевачка црква саграђена је по угледу на пречанске храмове са високим звоником. То је једнобродна грађевина зидана од тврдог материјала, са плитким полуобличастим сводом. Бочни зидови и свод су ојачани са по три пара пиластра са потпорним луковима. Унутрашњост је подељена на припрату ( изнад је галерија), наос, олтар и певнице. Између наоса и олтара су два моћна пиластра са северне и јужне стране повезани луком на своду. Олтарска апсида је изнутра, тространа а споља петострана; певнице су споља тростране, а изнутра полукружне. Храм је поплочан каменим квадратним плочама под углом од 45 степени у дијагонали; поткуполни простор истим плочама, али поређаних под углом од 90 степени Спољашње фасаде су скромно украшене; у горњим површинама су два хоризонтална венца који теку дуж храма, а изнад прозорских отвора је штуко декорација у облику лука. Монотонију северне и јужне фасаде разбија по једна розета и по три издужене монофоре. На западној страни је високи звоник покривен бакарним лимом. На звонику је звоно које је Душан Крсмановић купио од крушедолске црквене општине и поклонио храму. Западна фасада има издужену централну монофору са две плитке нише са страна истог облика и димензија као и прозорски отвор. На тај начин западна фасада је попримила симетричан изглед. У нишама, на лиму који је закуцан на зид, насликане су стојеће фигуре светаца: у десној је св. Јован Крститељ, а у левој св. Никола. Црква има три портала западни који је наглашен и северни и јужни. Кров је двосливан са бибер црепом као прекривачем. Споља, храм је малтерисан и окречен у бело. У цркви је иконостас новијег датума, о чему сведочи натпис испод престоне иконе св. Јована Крститеља: "ОВАЈ ИКОНОСТАС ПРИЛОЖИ ЦРКВИ СВОГ РОДНОГ МЕСТА ЕПИСКОП СРЕМСКИ Г. МАКАРИЈЕ ЂОРЂЕВИЋ У 1962. Г. ИЗРАДИ АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ СТОЛАР ИЗ СВИЛЕУВЕ". Судећи по стилу и натписима иконе са иконостаса настале су у различитим временским раздобљима и дело су четворице сликара неједнаких квалитета, од који је познато само име Николе Марковића који је сликао 1871. године.
  • Стање: /
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: /
  • Период: /
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /