ЗГРАДА ДОМА КУЛТУРЕ У ВАЉЕВУ

Registar

  • Редни број: 194.
  • Број у регистру: 194.
  • Датум уписа у регистар: /
  • Број у централном регистру: /
  • Датум уписа у централни регистар: /
  • Број досијеа: /
  • Назив културног добра: ЗГРАДА ДОМА КУЛТУРЕ У ВАЉЕВУ
  • Општина: ВАЉЕВО
  • Место: ВАЉЕВО
  • Адреса: ВАЉЕВО - ЧИКА ЉУБИНА БРОЈ 5
  • Координате: /
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ Р. СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-8866/2007 ОД 27. 12. 2007. ГОДИНЕ
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ: 126/2007 од 28. 12. 2007. године
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: /
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: /
  • Укупна површина: /
  • Облик својине: Државна
  • Власник: /
  • Првобитна намена: 7433/1 КО ВАЉЕВО
  • Тренутна употреба: 7432, 7433/1 И 7433/2, КО ВАЉЕВО
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ПРОЈЕКТОВАН ЈЕ НАМЕНСКИ У ДУХУ ПОСЛЕРАТНЕ МОДЕРНЕ, ЗА ПРИКАЗИВАЊЕ ПОЗОРИШНИХ И ФИЛМСКИХ ПРЕДСТАВА, КАО И ЗА ОСТАЛЕ ФУНКЦИЈЕ ВЕЗАНЕ ЗА КУЛТУРНА ДЕШАВАЊА. ПО ФОРМИ, ФУНКЦИЈИ И РАСПОРЕДУ ПРОСТОРИЈА САВРЕМЕНО ЈЕ КОНЦИПИРАН КАО ЗГРАДА ПОЗОРИШТА, КОЈОЈ СУ ДОДАТИ И ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ: ФИЛМСКА САЛА, ГАЛЕРИЈСКИ ПРОСТОР И ПРОСТОР ЗА ОКУПЉАЊЕ МЛАДИХ. ГРАДЊА ДОМА КУЛТУРЕ ЗАПОЧЕТА ЈЕ НОВЕМБРА 1953. ГОДИНЕ. ДО САДА НИСУ ОТКРИВЕНИ ПРОЈЕКТИ И ИМЕ ПРОЈЕКТАНТА. ЗГРАДА ЈЕ ПОСТАВЉЕНА У СЛОБОДНОМ ПРОСТОРУ И САГЛЕДИВА ЈЕ СА СВИХ СТРАНА. ПОДУЖНИ ДЕО, НАЛИЧЈЕ ЗГРАДЕ ПОСТАВЉЕН ЈЕ НА РЕГУЛАЦИОНУ ЛИНИЈУ ЧИКА ЉУБИНЕ УЛИЦЕ. ИЗАБРАНО РЕШЕЊЕ ОКРЕТАЊЕМ ГЛАВНЕ ФАСАДЕ КА РЕЦИ ДОВЕЛО ЈЕ ДО ОСНИВАЊА МАЊЕГ ТРГА, ПЕШАЧКЕ ЗОНЕ ИСПРЕД. ЗГРАДА ЈЕ СПОЈ ЧЕТИРИ КУБУСА РАЗЛИЧИТИХ ВЕЛИЧИНА И ВИСИНА, СТЕПЕНАСТО ПОРЕЂАНИХ. ЦАНТРАЛНИ КУБУС ЈЕ НАЈВИШИ И УЈЕДНО ПРЕДСТАВЉА СПОЈ ОСТАЛА ТРИ КУБУСА. РАСПОРЕЂЕНИХ ЛЕВО И ДЕСНО ОД ЊЕГА. У ПРИЗЕМЉУ СРЕДИШЊИ КУБУС НИЈЕ СПОЈЕН СА ОСТАЛИМ ДЕЛОМ ГРАЂЕВИНЕ, ВЕЋ ЈЕ ОСТАВЉЕН ПРОЛАЗ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ И СНАБДЕВАЊЕ. ФАСАДЕ ГЛАВНОГ КУБУСА ОБРАЂЕНЕ СУ У ПИКОВАНОМ И ОБРАЂЕНОМ БЕТОНУ, ДОК СУ ОСТАЛЕ ФАСАДЕ МАЛТЕРИСАНЕ КРЕЧНИМ МАЛТЕРОМ. ПОЛИХРОМНО ОБОЈЕНИМ СА ТРИ ТОНА: ЗЕЛЕНО, ЦРВЕНО И ОКЕР. ОСНОВА ЈЕ СЛОЖЕНА, ДОМИНИРА ТРАПЕЗАСТ ЦЕНТРАЛНИ КУБУС У ЧИЈЕМ ПРИЗЕМЉУ ЈЕ СМЕШТЕН РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ФОАЈЕ, ОДАКЛЕ ДВА КРАКА СТЕПЕНИШТА ВОДЕ КА САЛИ ЗА ПОЗОРИШНЕ И ФИЛМСКЕ ПРЕДСТАВЕ НА СПРАТУ, ДОК СУ У СПОРЕДНОМ ДЕЛУ ИЗДУЖЕНЕ ПРАВОУГАОНЕ ОСНОВЕ СМЕШТЕНЕ ПРАТЕЋЕ ПРОСТОРИЈЕ, А У ЈЕДНОМ ДЕЛУ И МАЊА САЛА ПРЕДВИЂЕНА ЗА ПОТРЕБЕ ДОМА ОМЛАДИНЕ. СВЕ ФАСАДЕ СУ РАВНЕ ПОВРШИНЕ БЕЗ УКРАСА, СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ПРОЗОРСКИХ ОТВОРА. НА ЦЕНТРАЛНОМ ДЕЛУ ГРАЂЕВИНЕ ГЛАВНА-ЈУЖНА ФАСАДА ЈЕ ПОЛУКРУЖНО РЕШЕНА, СА ДОМИНАНТНИМ СРЕДИШНИМ ДЕЛОМ УРАЂЕНИМ КАО УОКВИРЕНА ПЛИТКА НИША СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ОТВОРА, ОДНОСНО УЛАЗА. ОКВИР НИШЕ ПРОТЕЖЕ СЕ ЦЕЛОМ ВИСИНОМ ФАСАДЕ У ОБЛИКУ УСКИХ КОНЗОЛНИХ ПОВРШИНА У БЕЛОМ МЕРМЕРУ, ДОК ЈЕ СПРАТНОСТ ИСТАКНУТА БАЛКОНОМ. ПОРЕД ОВИХ “РАМОВА” ОТВОРИ СУ МЕЂУСОБНО ОДВОЈЕНИ И ИЗДУЖНИМ ВИТКИМ СТУБОВИМА БЕЗ УКРАСА И ДЕТАЉА. ЧЕОНА ПОВРШИНА БАЛКОНА ИЗВЕДЕНА ЈЕ У БЕЛОМ МЕРМЕРУ СА ОСТАЛИМ БЕЛИМ МЕРМЕРНИМ ПОВРШИНАМА ДОПРИНОСИ УТИСКУ ГЕОМЕТРИЈСКЕ ПОДЕЛЕ ГЛАВНЕ ФАСАДЕ. ИСПРЕД ГЛАВНОГ УЛАЗА ЈЕ СТЕПЕНИШТЕ У ШИРИНИ СРЕДИШЊЕГ ПРОСТОРА. ЗАПАДНА И ИСТОЧНА ФАСАДА ЦЕНТРАЛНОГ КУБУСА СУ ИДЕНТИЧНА: ДУБОКЕ НИШЕ С БАЛКОНИМА УОКВИРЕНЕ КАО И НИШЕ ГЛАВНЕ ФАСАДЕ, ЗАУЗИМАЈУ ВЕЋИ ДЕО ФАСАДНИХ ПОВРШИНА, ДОК СУ ОСТАЛЕ ФАСАДЕ РАЗУЂЕНЕ ВЕЋИМ ОТВОРИМА. ПОДУЖНИ ДЕО ГРАЂЕВИНЕ ОКРЕНУТ ПРЕМА УЛИЦИ ИЗДУЖЕНИ ЈЕ ТРАКТ СА ВЕЛИКИМ ПРОЗОРСКИМ ОТВОРИМА РЕШЕНИМ И У ПРОЗЕМЉУ И НА СПРАТУ КАО НЕПРЕКИДНА СТАКЛЕНА ПОВРШИНА КОМЕ ДВА ВИСОКА ПАСАЖА ДАЈУ ДИНАМИЧНОСТ. КРОВНЕ ПОВРШИНЕ СВИХ КУБУСА РЕШЕНЕ СУ КАО РАВНЕ ПЛОЧЕ. ЗИДОВИ КАО И ПОДОВИ СВИХ ПРОСТОРИЈА ОБРАЂЕНИ СУ ДЕКОРАТИВНО И РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ МАТЕРИЈАЛИМА: ПОДОВИ ФОАЈЕА, СТЕПЕНИШТА И ПОЗОРИШНЕ САЛЕ ИЗВЕДЕНИ СУ У ВЕНЕЦИЈАНСКОМ ТЕРАЦУ, А ЗИДОВИ И МАСИВНИ СТУБОВИ У БОЈЕНОЈ ШТУКАТУРИ. ЗИДОВИ ПОЗОРИШНЕ САЛЕ ОБРАЂЕНИ СУ АКУСТИЧНИМ ДЕКОРАТИВНО УРАЂЕНИМ МАТЕРИЈАЛИМА. КОМПЛЕТНА РАСВЕТА РЕШЕНА ЈЕ ПОСТАВЉАЊЕМ ДИСКРЕТНИХ СВЕТЛОСНИХ ИЗВОРА. ИАКО ЗГРАДА НИЈЕ БИЛА ЗАВРШЕНА ДОМ КУЛТУРЕ ОСНОВАН ЈЕ КАО САМОСТАЛНА УСТАНОВА 28. СЕПТЕМБРА 1956. ГОД., А ЊЕГОВ ПРВИ УПРАВНИК ПОСТАО ЈЕ МИХАИЛО ПОПОВИЋ, СТУДЕНТ УМЕТНИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ. ДОМ КУЛТУРЕ СВЕЧАНО ЈЕ ОТВОРЕН 8. МАРТА 1960. ГОД. ХРИСТИЋЕВОМ “ОХРИДСКОМ ЛЕГЕНДОМ”, У ИЗВОЂЕЊУ БАЛЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ИЗ БЕОГРАДА. ПРВА ФИЛМСКА ПРОЈЕКЦИЈА ОБАВЉЕНА ЈЕ 4. СЕПТЕМБРА 1960. ОВАЈ СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ИМА ОСИМ АРХИТЕКТОНСКИХ ВРЕДНОСТИ И ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ, КАКО ЗА РАЗВОЈ КУЛТУРНЕ ДЕЛАТНОСТИ ТАКО И ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБРАЗОВАЊА У ВАЉЕВСКОМ КРАЈУ.
  • Стање: /
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: /
  • Период: /
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /

Foto galerija