Архeолошки локалитет Соко Град налази се у селу Лазама, 20км западно од Крупња путем преко Шљивове. Утврђење је смештено на једној стени Соколске планине, испод највишег врха, Рожањ (973м). Фортификација Соко Града се састоји из цитаделе- горњег града, која је основана на на гребену кречњачке стене која се вертикално спушта ка ставама Калканске реке, Козланског и Лазањског потока. У подножју цитаделе се налази заравњени простор на коме је образовано насеље, подграђе. Укупна површина овог локалитета износи око 2ха. Назив Соко се први пут вероватно среће 1426. године, док се сасвим поузданим информацијама сматрају оне из дубровачког архива 1444. и 1448. године.
После турског освајања град са подграђем се редовно помиње у пописима 1476. 1516., 1521., 1559. и 1572 године. Поред тога Соко се помиње у бројним извештајима путописаца, шпијуна и описима ратних дешавања од XVII до XIX века. Сама цитадела се сатоји из две фортификационе целине. На највишем гребену налази се неправилно елипсасто обзиђе са две куле . Једна кула је била истурена на јужној страни литице, и друга-главном кулом са северне стане окренуте ка доњем граду, испод ове куле налазе се остаци цистерне за воду. Цела страна литице испод главне куле подзидана је зидом висине 35 до 40м. На први поглед остаци горњег града су јако лоше сачувани, међутим сондирање је показало да је већи део зидина сачуван до висине преко 2м. Нижи део цитаделе издужене је основе, приближно димензија 20×70м, на прелазу из горњег у доњи део цитаделе налазила се једна кула правоугаоне основе преко које се улазио у виши део горњег града, док су се јеш две сличне куле налазиле испод ње, окренуте ка доњем граду.
Унутар доњег дела видљиви су остаци још неких фортификационоих објеката. На заравни источно од цитаделе простирало се подграђе са цивилним насељем, у последњој фази опасано каменим бедемом димензија 78×70м. На овом простору се најпре налазило српско насеље, у којем је од времена доласка Турака постепено преовладало исламско становништво. Насеље са кућама чији је број значајно варирао, налазило се и неколико џамија, кафана, имама и других јавних објеката. На основу сачуваних аустријских планова и цртежа из XVII до XIX века као и на основу археолошких трагова види се да се насеље са кућама простирало и изван бедема доњег града. Подграђе је најпре било опасано палисадом. Након аустријског разарања палисаде су замењене каменим бедемом у другој половини XVIII. века, који је и данас сачуван до висине од 1 до 3м. Кроз централни део пролази калдрмисана улица. У доњи град се улазило кроз капију која је било знатно сачувана до прве половине 20. века.
На простору овог утврђења је дошло до сурета и сажимања два различита култруна света. У основи Соко град је фортификација, са подграђем- цивилним насељем, вашариштем и некрополом које се простиру ван утврђења. Соко град је место које својим фантастичним положајем, изгледом природе и велом мистерија стално фасцинира посетиоце. Уједно он представља и један од најбоље сачуваних фортификациних објеката у Подрињу, са јединственим стратешким положајем и склопом природе, који је тврђави даровао ореол неосвојивог места. Током 2002. и 2003. године завод је у сарадњи са покојним М. Васиљевићем, и организацијом МОБА предузео радове на рашчишћавању остатака од растиња. Уједно су изведена мања сондажна истраживања на простору око капије доњег града. Пројекат је обустављен због недостатка финансија.
