Локалитет Анине налази се у селу Ћелије општина Лајковац, на око 1км јужно од ушћа реке Љиг у Колубару. Површина локалитета износи око 40ха. Налазиште је смештено на благим речним терасама окренутим ка реци Љиг на надморској висини од 120м. На овом простору се углавном налазе обрадиве површине и у нешто мањој мери шуме. У више зона простиру се зоне са остацима грађевинског материјала (опеке, шут малтер, камен). На великом броју парцела приликом обраде земље избацују се веће количине овог грађевинског материјала. У пролеће 1996. године приликом орања су откривени трагови велике апсиде позноантичке грађевине које је заузимало најзападнију тачку локалитета (сектор 202, карта 1). На око 100м североистично од овог простора откривен је велики број налаза римских монета из периода III до IV века, фрагменти наруквица од стаклене пасте, прстење, оруђе. Оваква врста налаза указује да се на том простору налазила некропола, где су сахрањени житељи насеља. На ову претпоставку указује и налаз дела надгробне стеле. Известан број налаза потиче из средњег века (11 до 13 век). Када су рушевине комплекса вероватно коришћене као привремени заклон.
Сондирања су изведена на простор комлекса 1 (сектор 202, карта 1) где се јасно на терну и на снимку оцртавала апсида зграде, пречника око 10м. Објекат је вероватно имао основу неправилног четвороугла са унутрашњим двориштем. Истражено је укупно око 60 м2 методом случајног узорка. У свим сондама је регистрована прилично јединствена стратиграфска ситуација. Од површине до релативне дубине од 0.7 до 1.5м простире се слој шута црне или тамно браон растресите земље са великом процентом ломљеног кречњачког камена, малтера и фрагментованих кровних опека. Слој је настао урушавањем зидова објекта и процесом мешања са шумским хумусом. У зонама ближим зидовима и поду повећана је концетрација тамно сивог здробљеног малтера дебљине 10 до 30 цм. У неким сондама на око 10цм од пода регистрован је слој гарежи дебљине око 10цм, формиран на тањем слоју здробљеног малтера. Испод овог слоја у свим сондама изузев сонде 3 и 9 регистровани су малтерни подови. У сондама 2, 3, 4, 6 су откривени носећи зидови комлекса ширине око 0.9 м очувани до висине од 1.5 м. Зидови су зидани у техници опус инцертум од ломљеног кречњака у кречном малтеру уз коришћење тесаника сиге за формирање углова просторије. Дубина темеља ових зидова износи око 1.3 м. У сонди 5 регистрован је један преградни зид, касније дозидан, ширине око 55 цм. Лоше изведен у малтеру слабог квалитета. На простору сонде 3 и 8 откривен је део просторије са апсидом ширине око 5 м док је сама апсида имала ширину око 4,5м. Просторија је оријентисана правцем југозапад- североисток. Сви зидови су били омалтерисани малтером који се разликује по квалитету од просторије до просторије. Комлекс 1 градио је образован архитекта и квалитетни мајстори што се разазнаје по испоштованим стандардима ондашње архитектуре, а које је могао приуштити неко из виших друштвених слојева.
Откривен велики део југоисточне половине просторије са апсидом, и мањи делови две бочне просторије. Истражена дужина просторије по оси северозапад-југоисток износи 10м, претпостављена дужина просторије минимално износи око 20м. Ширина просторије у броду је 10м. Зидови просторије зидани су техником опус инцертум, од ломљеног и притесаног камена, имају ширину од 0,9м, очувани висина изнад коте пода износи од 0,75 до 1.5 м (сл.3). Са спољне стране југозападног зида налази се пиластар 0.5 х 0.62 м. Апсида има потковичаст облик у основи, пречник на месту спајања са зидом износи 6.96 м, док њена дубина износи 4,31 м. Очувана висина зида износи од 1.5 до 2.0 м. Зидан је истом техником као и зид у броду, док његова ширина износи од 1,4 до 1.53 м. Отесаним комадима сиге зидани су пиластри између наоса и апсиде. Апсида је била засведена тесаним комадима сиге, и опеком. Зид апсиде са спољне стране ојачан са четири пиластра (сл. 4). У североисточном зиду налазила су се врата према просторији 2 ширине 1м, на овом месту зид је нешто више оштећен, оригинални малтер је сачуван у доњој зони. Са североисточне и јуогоисточне стране просторије 1 налазе се две мање просторије откривене само мањим делом. Са југоисточном није утврђен директан пролаз из просторије 1. Подови све три просторије израђени су од квалитетног кречног малтера. У централном делу просторије 1 дошло је до слегања пода за око 0,3м у односу на коту пода у апсиди, вероватно због урушавања стубова хипокауста. Након тога у у већем делу просторије 1 наливен је још један слој малтера нешто лошијег квалитета, који је требао да нивелише настале деформације.
На местима где је оштећен под просторије, начињен је пресек пода. Најпре је уклоњен други слој малтера лошијег квалитета, дебљине 8- 15цм до нивоа пода 1. На западном делу ове површине уклоњен је слој пода 1, дебљине 5-7цм, од изузетно квалитетног малтера. Под је наливан преко квадратних опека, димензија 52x 52×7 цм. Уклоњене су 4 опеке које су лежале на стубићима висине 0.4 м. Стубићи су од отесане сиге, камена или опеке димензија 24 x 20 цм. Међусобна удаљеност стубића је 20 и 40цм. На простору Анина развило се једно од највећих локалитета римског периода на простору Западне Србије, ископавања би требало да пруже резултате о каковој врсти насеља се ради. Натпис из Јабучја пружа индиције да се ради о можда досада непознатом муниципијуму (граду са локалном самоуправом). Насеље је изгледа имало велики значај јер се развило на месту које представља раскрницу важних путева који су водили из значајних рудних области ка главним градским центрима, а поред тога се налазило приближно на тромеђи трију римских провинција, Далмације, Паноније и Горње Мезије. О значају простора око Колубаре и економској моћи становништва овог краја говоре откривени трагови римских вила из Јабучја и Скобаљу које по квалитету налаза и архитектуре одударају од осталих руралних насеобина у брдскопланинским пределима Западне Србије. Педесетих године на простору Ћелија су откривени трагови римског пута који је пружао дуж Љига и спајао долину колубаре са Рудником, и представљао је римску Ибарску магистралу. Много вероватнија варијанта је да комлекс 1 у сектору 212 представаља већу вилу са подним грејањем и простором за становање, док су две грађевине означене као комлекс 2 и 3 са површином од по 1000м2 имале економску функцију. Судећи по бројној серији новца откривеној на поду просторија грађевине откривене током истраживања подинуте су почетком IV века. А спаљене су након 379. године. Простор комлекса 1 и 2 порушен је вероватно од стране Гота и њихових савезника после 380. године.
Према авио снимку и остацима видљивим у ораницама на терену у непосредној близини описаних објеката постоји више грађевина које је немогуће прецизно дефинисати. Близина Ибарске магистрале и лак приступ локалитету идеални су за ову врсту туристичких објеката, какву нема ни један слични римски локалитет код нас, ако се откривени трагови не би затрпавали већ конзервирали, реконструисали и презентовали јавности Прва препрека у формирању туристичког објекта представаља испарцелисаност простора у власништву земљорадника из Ћелија.
