Једно од најбоље сачуваних утврђених градова Ваљевског краја налази се југозападно 7 км од Ваљева, у селу Бранговић. Остаци зидова обухватају западне обронке брда Браниг, које је са три стране окружено кањоном реке Градац. Највиша тачка утврђења налази се на 441 м, а најнижа на 268 м надморске висине и на око 40м изнад речног тока. Основа утврђења неправилног вишеугаоног облика, максималне дужине око 320м и ширине око 220м.
Рушевине су данас у потпуности обрасле шумом и ниским растињем. Утврђење је судећи по остацима на горњем граду било опасано зидом од притесаног камена и кречног малтера. Ситуација добијена геодетским снимањима и ископавањима указује да се на поменутом простору налази велики број објеката који индицирају постојање значајног цивилног насеља, које се развило поред античког пута који пролази кроз кањон реке Градац. Пут је представљао комуникацију која спаја долину Колубаре са Ваљевским планинама и Подрињем, а које су обиловале рудним лежиштима (сребро, бакар, олово, злато).
На највишој коти утврђења налази се кула димензија 5×7м, где је бранила приступ са горње, источне стране. Сазидана је око природног кречњачког виса. Зидови окренути ка спољашњој страни имали су ширину од око 2м, а о¬ни окренути ка унутрашњосто око 1м. Максимална очуваност зидова је о¬ко 2м, док је на појединим зидинама сачуван само први ред камена. Западна кула је на најнижој коти утврђења. Налази се на на споју с/з и ј/з бедема. Спољне димензије доње кула су 7,1 са 6,6м. За претпоставити је да су и остале куле тако велике са простарном унутрашњошћу.
На простору доњег града утврђења Бранговић откривена је, непосредно изнад ку¬ле 3, на са¬мо 1,3 м од ј/з литице изнад кањона Градца, вели¬ка црква. Ради се о једнобродној грађевини димензија 13м са 9м, Зидови су рађени од тесаног и притесаног камена у јаком кречном малтеру сачувани до висине од 1,7м. Живот у утврђењу се на основу сратиграфске ситуације у кули 1 и цркви може датовати у касноантички период око ВИ века. Евидентирана су два слоја паљевине и разарања, један из прве половине V века, и други са краја ВИ века. Откривени су налази који указују да се живот одвијао и у периоду од VII до X века, у време насељавања Словена и Срба. Тако да се на овом месту развио значајни регионални центар највероватније повезан са трговином и експлоатацијом и прерадом руда. Постоји могућност да је сама фортификација каснији додатак, са краја ИВ века, како би се заштитило насеље поред реке.
По свим наведеним карактеристкама утврђење Јеринин град је јединствен објекат, како по својој локацији тако и по садржају. Тако да по својој вредности сигурно прелази локални ниво. Велика предност локалитета је што се налази у оквиру Еко парка Градац и поред манастира Ћелија. У посету овим местима сваке године долази изузетно велики број људи, и постоји велико интересовање јавности за ова истраживања.