Вигњиште

Локација: Место: Тубравић, Општина: Ваљево
Назив локалитета: Вигњиште
Место: Тубравић
Општина: Ваљево
Руководилац радова: Радивоје Арсић
Време истраживања: 2002. година
Истражена површина: 100м2
Врста локалитета: ковачница и ливница
Хронолошко определење: 18. век
Археолошка екипа: Владимир Пецикоза, Даниел Јелић, Марија Марић

Локалиет Вигњиште налази се на десној обали реке Грачанице, на месту на коме почиње кратка клисура ове реке. Клисура се завршава ушћем у реку Сушицу. Локалитет се налази на мањој речној тераси уздигнутој изнад данашњег тока реке око 5м, на надморској висини од око 350м. Са источне и југоисточне стране плато је окружен стрмим и стеновитим падинама брда Кичер, обраслим ниским дрвећем и шибљем. Ова тераса је у потпуности била обрасла у Шибље и високо растиње. Налази се простиру на површини од око 3 ара. На постојање локалитета упућивао је и сам топним локалитета.

Ископавањима су откривени у два случаја системи двојних јама, обе на простору сонде 3. На вишем делу налазила се јама овалног облика пречника око 1м на чијим ивицама су откривени трагови запечене глине са гвожђем, из ове јаме прокопан је канал дубине око 1м који се левкасто шири према реци, достижући ширину од око 2м. Јаме су биле укопане у слој камене дробине и сипара који ограничава ивице јаме. Поред тога за ивице јаме у кв 2 искоришћене су две велика комада кречњачке стене пречника око 1,5м. Јама је у потпуности била испуњена остацима сагоревања из пећи, растресите структуре и црне боје (остаци сагоревања ћумура) у којима се налазила велика количина згуре и гвоздених предмета. Јама бр 2. била решена на сличан начин само што је била оријентисана правцем север југ.

На вишем делу терена на Јужној страни налазило се овално удубљење у земљи пречника око 0,8м у коме су откривени трагови запечене глине. Јама је са западне стране наслоњена на велику камену громаду поред које је био откривен изузетно велики број гвоздених предмета. тако да се на нижем нивоу директно надовезује канал као и у претходном случају, који је у потпуности био испуњен истоветним садржајем. На основу хронолошки осетљивих налаза овај локалитет се може определити у 17. и 18. век. Укупно је откривено око 300кг металних налаза, 25 уломака керамике, 6 животињских костију. Од укупне количина једну половину металних налаза представљају аморфни комади згуре, настале прерадом гвожђе. Остали налази су гвоздени предмети великим делом недовршени или одбачени приликом процеса производње. Велики део остатака представља предмете неопходне у грађевинарству: клинови, спојнице, делови за врата, прозоре.

У зонама око ложишта откривен је већи број коњских потковица, сечива за ножеве, стрелице већи комади гвозденог лима, који могу представљати делове гвоздених реципијената, масивна копча за појас. Налази керамике су малобројни и мањих димензија. Углавном представљају делове луксузнијег глеђосаног и сликаног посуђа претежно бокала и мањих здела од пречишћене глине. Посебну групу налаза представљају делови ковачког алата, чекића и длета различитих величина углавном оштећених приликом рада.

Судећи по откривеним пећима са каналима, те налазима згуре, алата и предмета на овом месту је дуже време фукционисала ковница и топионица гвожђа. Ковачница је радила под отвореним небом или под једноставним дрвеним надстрешницама, чији трагови нису откривени, вероватно због стеновитог трена. Наковањ се по свој пролици налазио на једној од већих стена које вире из земље. То једина чврста подлога на овом месту, а у једно је околини откривено највише завршених гвоздених предмета. Радионица је била дуго активна и вероватно је запошљавала више људи, обзиром да је на ископаном простору јамама откривено више од 6 кубних метера гарежи, остатака сагоревања дрвета и ћумура. Може се преттоставити да је та количина била много већа јер је канал једне од пећи био директно окренут према реци, тако да је добар део овог садржаја вероватно однела вода.