Иловачића воденица

Првобитно лоцирана на јазу на десној обали Колубаре код моста на Јадру била је дуго година ван функције и када је јаз затрпан, заборављена и напуштена. Почетком 1989. године, на иницијативу еколошког друштва и уз ангажовање Милојка Марјановића, започети су радови на измештању остатака воденице на нову локацију код Тадића млина, на јазу реке Градац.

С обзиром да је већи део грађе после демонтаже био неупотребљив, коришћена је грађа од једне старе куће из Словца и са порушеног дрвеног моста између Тешњара и Кнез Милошеве улице, па се пре може рећи да је подигнута нова воденица по угледу на стару. Било је планирано да се нова зграда воденице користи као угоститељски објекат па су обновљена само два воденичка камена уместо четири, колико је било на старој воденици, али мимо очекивања стекли су се услови да се задржи првобитна функција па оба камена свакодневно мељу жито. Воденица је подигнута добровољним радним акцијама и поклонима ваљевских предузећа у материјалу.

Радови на воденици су извођени под надзором арх. Тихомира Дражића, као и радови на подизању зграде ваљарице у непосредном окружењу воденице 1990.г. За монтажу ваљарице коришћен је материјал са две ваљарице са Скрапежа, у власништву Милана и Секуле Радојевића из Радановаца. Обе су биле лоциране на Скрапежу.