Пројекат санације цркве Свете Тројице у Краљеву од последица дејства земљотреса, који се десио 3. новембра 2010. године, је урађен на иницијативу председнице секције архитеката ДКС-а Данијеле Младеновић, која је чланове секције окупила на заједничком састанку у Краљеву а ради што хитнијег ангажовања колега у изради потребне техничке документације за санацију, Законом о културним добрима заштићених објеката а који су претрпели значајна оштећења.

Црква Свете Тројице у Краљеву се налази у оквиру трга Светог Саве у централној зони града. У пространој порти, сагледљива је са свих страна а посебно са јужне и источне стране, којима је окренута изузетно фреквентној улици која пресеца трг. Зидана је у периоду од 1822. до 1824. године, припрата 1839. а звоник, највероватније 1844.

Црква је једнобродна грађевина са великом олтарском апсидом и нешто мањим апсидама на јужној и северној страни, тако да источни део цркве прдставља „триконхос“. Наос је подељен на три травеја, рашчлањен је пиластрима, који носе лукове који ојачавају полуобличасти свод. На западној страни је припрата са галеријом и високим звоником који је подељен у четири нивоа дрвеном међуспратном конструкцијом. Црква својом фасадом и високим звоником доминира у овом простору и ако је у близини зграде музеја и школе. Фасада има елементе барокне и класицистичке архитектуре. Од средњовековне традиције преузет је фриз аркада испод кровног венца и хоризонтални венци. Прозори су урађени у стилу класицизма. Моравски елементи су: розета, слепе аркаде, полукружни луци и триконхос. Неуобичајено „плитак“ кров на цркви ствара утисак да је звоник виши.

Након земљотреса у новембру и низа слабијих потреса који су се десили касније црква је претрпела значајна конструктивна оштећења па је због могућег урушавања затворена и стављена ван функције у новембру 2010.године.

На први поглед, црква је споља деловала без значајнијих оштећења. Фасаде су конструктивне пукотине имале изнад четвртог метра, најјаче и најизраженије у зони изнад прозорских отвора, у нивоу слепих аркада и масивном кровном венцу. На јужној фасади кровни венац је добио „трбух“ који је из равни изашао пола метра, што је утврђено у току извођења. Сложена слика оштећења услед дејства земљотреса се отварала уласком у припрату, наос и олтарску апсиду. Крстати сводови припрате и полуоблигасти сводови наоса су потпуно испуцали, камени луци и зидови у горњој зони изнад прозора. У нивоу галерије према звонику, поред великих пукотина, на местима су камени сегменти испали из носећих лукова. Постојећу, сложену ситуацију додатно је компликовао кров који је у техничком смислу потпуно погрешно изведен и ослоњен.

Пројекатом је дато студиозно и веома детаљно истраживање и анализа постојећег стања овог објекта. Детаљно снимање конструктивног склопа, пресека и положаја конструктивних елемената, детаља, фазност и слојевитост употребљених материјала, што је дало више отворених могућности у планирању и реализацији постављеног задатка који је подразумевао решење за санацију стања и спречавање појаве нових оштећења услед могућих, даљих, хоризонталних померања терена.

Статичко конструктивно решење је урадио доц.др. Ненад Шекуларц са Архитектонског факултета у Београду.

Пројектом санације је планирано да се: кровна конструкција мора комплет демонтирати и извести нова према статичком прорачуну, прописно ослоњена с тим да се постојећа грађа, која је доброг квалитета може искористити. Изведено је ојачавање: свода изнад цркве, олтарске апсиде, певница и крстати сводови у припрати постављањем танке армирано бетонске љуске са горње стране која се на зиду завршава хоризонталним армиранобетонским серклажем. Планиран је у врху фасадних зидова хоризонтални армиранобетонски серклаж, који треба кровни венац да доведе у стање пре оштећења а цркву додатно утегне у горњој зони. Изведено је ојачавање два стуба и зидова звоника у нивоу галерије све до коте 10.50. Ради ојачања полукружних зидова олтарске апсиде и певница планиране су по две затеге у зони испод и изнад прозорских отвора.

Све значајније пукотине су саниране методом ињектирања.

Радови су на цркви Свете Тројице успешно изведени од јула до децембра 2011. године.

При изради пројека посебна пажња је посвећена методама и техници извођења радова а у циљу враћања првобитног стања и изгледа цркве пре дејства земљотреса.

Веома је важно да су пројектом и реализацијом дата решења која су вратила ранији изглед цркви а којима су и објекат и будући корисници заштићени од могућих, будућих и јачих земљотреса.

ПРОЈЕКТАНТ:
Милка Крстивојевић дипл.инж.арх.
виши стр.сарадник