Савинац

Локалитет Савинац се налази у атару села Брезовице 20км југозападно од Ваљева. Смештен је на левој обали реке Сушице, око 3 километра узводно од цркве Грачанице. Површина локалитета прекрива прву речну терасу, која је оштрим одсеком висине око 5 метара одвојена од алувијалне равни. Тераса обухвата површину од око 2 хектара, а са западне стране оивичена је стрмим падинама Дугог поља. Надморска висина локалитета износи око 360м. Тераса има димензије од око 80×250м, благо је нагнута према реци и источној страни.

Данашње корито реке удаљено је око 20м. Налази су регистровани и на речној терси која се пружа дуж супротне, десне обале реке. На Савинцу је током 2002. и 2003. године извршена заштитна археолошка ископавња истражена површина од око 800м2. Ископавањима је укупно откривено 11 камених конструкција подигнутих на равној подлози, три камене конструкције над јамама, зона запечене земље и лепа са отисцима стубова и 3 јаме. Вероватно је да су све конструкције представљале хумке од земље и камена, које су ерозијом и орањем потпуно сравњене са околним тереном. Тако да ни конструкција 1, пречника 11м, са 12 кубних метара камена није била видљива над земљом. Остале конструкције су приближно кружне и елипсодне основе пречника од 1 до 3м. Претежно су сачињене од кречњачког белутка из речног корита. Простор између камена углавном је испуњен црном растреситом земљом са доста гари.

Још једна средњевековна конструкција је имала приближно елипспидну основу пречника око 15м, недостаје јој источна половина, те је могуће да представља темеље дрвене зграде. Пре детаљније анализе остеолошких налаза тешко је прецизније говорити о намени мањих средњевековних конструкција. По изгледу се издваја једна конструкција са гвозденодопским налазима која је имала приближно квадратну основу 2,3×2,3 м. У археолошким истраживањима Савинца откривено је укупно 7331 архолошких предмета. Највећи број је керамика око 5000 фрагмената, (из гвозденог доба, римског периода и средњег века). Ископавањима у сонди 2 откривена је камена конструкција полукружног облика, димензија 11×3м, која је вероватно припадала праисторијском тумулу (сл. 2). Већи део конструкције је однела река Сушица приликом једне од великих поплава, вероватно 1944. године. Остатак тумула је дужом страном био оријентисан правцем север- југ. На ивицама конструкције полукружно су била поређана два реда крупног кречњачког камена промера од 0,5 до 1,5м док је унутрашњост била испуњена ситнијим каменом који је наслаган у два до три реда, укупне дебљине 30 до 40цм.

Простор између камења био је испуњен тамнобраон растреситом земљом. У унутрашњости конструкције су откривена две правоугаоне коморе испуњене слојем речног шљунка дебљине око 30цм. На овом слоју лежале су наслагане и делимично спаљене људске кости. На простору сонде 3 на око 4м удаљености од северне ивице камене конструкције откривена је основа ватришта потковичасте основе пречника око 0,5м. Испод камене конструкције откривени су 2 бронзане наруквице, торквес и пинцета. Огромна већина налаза из старијег гвозденог доба одговара по својим типолошким карактеристикама босутској култури, калакача фази који су за сада у ваљевском крају регистровани на насељу у Петници (Јевтић 1983.) и у хумци у Оглађеновцу. Међу налазима постоје и индиције о присуству најмлађе фазе ове културе. За торквес наруквице и пинцету постоје бројне аналогије на простору Подриња, датују се у рано гвоздено доба, али су углавном откриване са налазима гласиначке културе (Косорић 1983.)

Да је овом простору придавана сакрална димензија и у античком периоду сведочи присуство за сада откривеног једног гроба спаљеног покојника. Антички гроб откривена непосредно испод средњовековне конструкцје под бр 5. у сонди 4. Односно средњовековна је подигнта директно над каменом конструкцијом кружног облика, пречника око 2,5м. Спољну ивицу сачињава венац од крупног речног облутка промера 30 до 60цм, док је унутрашњост углавном испуњена ситнијим каменом. Испод хумке налазила се гробна јама кружног облика, пречника 1,8м и дубине 1м. Јама је била испуњена остацима са ломаче и великим каменим блоковима промера до 70цм. Поред запечене земље, гара, остатке са ломаче, које чине нагореле кости фрагменти гвозденодопске и римске керамике откривена је једна бронзана игла и бронзна монета Филипа ИИ. Гроб је по својим одликама идентична са гробовима из Брезе код Сарајева (Пашквалин, 1975.). Овакву врсту гробова А. Јовановић је сврстао у Десидијатски хоризонт сахрањивања (1982.) На простору сонде 6 откривене су веће зоне запечене земље са ситним грумењм лепа и гари. Овде се вероватно налазило спалиште. Како се налази на дубини од 20 до 30 цм већи део ове зоне је уништен орањем.

На неколико места остале су мање површине запечене земље дебљине око 10 цм и отисци 4 стуба дебљине 15 до 30цм , који су били укопани око 20цм. Приликом рекогносцирања супротне обале открвени су површински налази на простору званом Праћ. Сондирањм је утврђено да је локалитет девастиран ерозијом и поплоавама. На целој површини су откривени само фрагменти керамике из старијег гвозденог доба у слоју оранице испод кога се налази нанос речног шљунка.