У цркви у Мионици откривена плаштаница из 1826. године коју је Томаније Обреновић приложила манастиру Боговађа
Приликом замене кровног покривача, на тавану цркве Вазнесења Христовог у Мионици пронађена је плаштаница која је светлост дана угледала отпалог бојеног слоја на местима где је била пресавијена и са видљивим оштећењима услед утицаја микроорганизама. Црквена општина је омогућила њену рестаурацију после које је годинама била изложена у канцеларији парохијског дома.
Током истраживања у оквиру реализације пројекта „Израда предлога одлука о утврђивању шест добара под претходном заштитом за НКД“ који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије, Зорица Ј. Марковић, историчар уметности – конзерватор је из оштећеног приложничког текста исписаног на самој плаштаници открила да је реч о богослужбеном предмету који је 1826. године Томанија Обреновић приложила манастиру Боговађа. Тако је овај, до сада стручној јавности непознат богослужбени предмет, за сада и најстарији прилог коју је угледна чланица породице Обреновић приложила некој цркви. Упоредном анализом са његовим другим радовима атрибуирана је као рад Јање Молера, зографа који је имао привилеговани статус на двору Милоша Обреновића. Истраживање је показало да се ова плаштаница не налази на списку вредних предмета дарованих цркви Свeтог Георгија у Боговађи нити у Инвентарима имовине мионичке цркве у којој се чува. Династија Обреновић је имала посебан однос према Боговађи јер је кнез Милош био пријатељ са игуманом Авакумом Петровићем али је он и својим приложништвом желео да задржи висок углед који је тај манастир стекао за време јеромонаха и потоњег архимандрита Хаџи Рувима Нешковића. Кнез Милош је заслужан за обнову Боговађе која је страдала 1813. године. Ангажовао је неимара Милутина Гођевца из Осата у Босни да са 80 зидара, радника и тесара од 10. јула до 10. децембра 1816. године сагради потпуно нови храм од тврдог материјала и обнови манастирски конак. У новоподигнутој цркви се кнез Милош причестио 1818. године и приложио престоне иконе, два сребрна кандила, високи чирак и два сребром окована и позлаћена Јеванђеља. Његов пример су следили и други чланови угледне лозе међу којима се посебно истицала супруга Милошевог брата Јеврема, Томанија. Не зна се тачан контекст због ког је одлучила да ову плаштаницу приложи Боговађи али се самим чином даривања и молитвом исписаном у приложничком тексту за њено здравље и за спасење она уписала у трајну литургијску меморију сведочећи о дуготрајности и континуитету династичког приложништва породице Обреновић.
Завод за заштиту споменика културе “Ваљево” територијално је надлежан за 14 градова и општина Мачванског и Колубарског округа.
