МАНАСТИР БОГОВАЂА
Статус: споменик културе од великог значаја
Локација: Боговађа, општина Лајковац
МАНАСТИР БОГОВАЂА
Назив локалитета: МАНАСТИР БОГОВАЂА
Место: Боговађа
Општина: Лајковац
Време настанка: : најстарији познати податак о манастиру је из 1545. године, те године нова црква је подигнута а темељима старе. Данашања црква сазидана је 1852. године
Намена: спомен-гробље
Руководилац пројекта: дипл.инг.арх. Тихомир Дражић
Радове финансира: Општинска дирекција из Лајковца, Министарство културе. Манастир и општина Лајковац су у међувремену преузели, организовали и финансирали и друге радове, углавном везане за уређење манастирског комплекса.
Храм је оштећен у земљотресу из 1998.године. Општинска дирекција из Лајковца је преузела улогу инвеститора и ангажовала извођача. Завод је у сарадњи са проф. М. Димитријевићем дао предлог мера за санацију и урадио конзерваторски пројекат. Надзор је водио Т.Дражић, дипл. инг.арх. Радови су завршени у зиму 1998-99.године. Завод је преко Министарства културе обезбедио средства и организовао радове за рестаурацију јужних двери иконостаса (атеље Републичког завода за заштиту споменика културе).
СТАРИ КОНАК, Боговађа
У згради старог конака била је музејска поставка посвећена раду Првог правитељствујушћег совјета који је једно време заседао у њему. Од када је прешао у надлежност овог Завода, радови на старом конаку извођени су у више наврата. Први пут 1992. године, када је обновљено – изведено ново дрвено степениште на спољној страни западног зида, на месту претходног које је временом иструлило, као и друго на источном зиду које није касније поново обнављано. Да би се заштитило ново степениште од воде која пада са крова, придодата је том приликом надстрешница која раније није постојала (арх. Тихомир Дражић). У међувремену дошло је до већих оштећења, нарочито на преградним зидовима соба на спрату, где је била музејска поставка, а и ћерамида на крову се померила, па је кров прокишњавао. Узрок овим проблемима била је влага од воде која се сливала са оближњег брда, плавећи каткад и подрум конака, што се врло неповољно одражавало на дрвене конструктивне елементе, нарочито стубове и тавањаче. У сарадњи са проф. М. Димитријевићем у Заводу је урађен пројекат санације са пратећим конзерваторским радовима, али због недостатка средстава 1995. г. изведени су само нужни радови који су обухватили препокривање крова, делимично малтерисање пукотина и молерај, као и извођење риголе за прихват воде са крова. Средстава за ове радове обезбедило је Министарство културе. Три године касније, 1998. г. јак земљотрес је проузроковао још већа оштећења и зграда је наредних година стављена ван функције и изложена даљем пропадању. Најзад, стекли су се услови да се обезбеди довољно средстава за враћање зграде старог конака поново у функцију. Овог пута донета је радикалнија одлука, па је практично сав конструктивни систем од дрвета демонтиран заједно са зиданим преградним зидовима, а од постојеће конструкције задржани су само камени зидови подрума и три конструктивна ободна зида спрата. Проф. арх. М. Димитријевић је аутор новог конструктивно- статичког решења, а архитекта завода Милка Крстивојевић је урадила архитектонски део пројекта и водила надзор. На основу обављеног конкурса извођење радова је уступљено предузећу “Кеј” из Ваљева, које је 14.03.2005. отпочело радове и завршило у октобру исте године, када је конак потпуно реконструисан. Средства је обезбедило Министарство културе, Дирекција за обнову и развој Колубарског округа погођеног земљотресом и општина Лајковац.
