Поводом обележавања годишњице два века од рођења Вука Стефановића Караџића 1987. године у оквиру пројекта који је изводио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, Заводу за заштиту споменика културе „Ваљево“, у првој години оснивања, поверено је да изведе измештање једне старе сеоске куће из ваљевског краја на простор отворене бине саборишта у Тршићу, као поклон града Ваљева. Планирано је, по замисли арх. Ранка Финдрика, да кућа буде музеј у коме ће се презентирати сви до тада одржани сабори. Овај први врло деликатан задатак Завод је са доста елана и ентузијазма извео врло професионално без посебно планираних наменских средстава уз велику помоћ извођачких предузећа из Ваљева, које је предводила „Јабланица“, чији су мајстори и изводили радове. У прилог томе вреди навести да и после 19 година није било потребе за било каквим интервенцијама имајући у виду познате проблеме са старим објектима народног градитељства. Уједно, овај подухват је био и адут који је разуверио све који су са неверицом и неодобравањем гледали на покушај оснивања нове установе заштите и нарушавања система постојеће мреже завода. Општина Ваљево је била донатор и откупила је једну стару сеоску кућу из Подгорског села Вујиноваче. Израда пројекта дислокације, као и руковођење целим пројектом поверено је арх. Тихомиру Дражићу. Кућа је свечано отворена и предата музеју приликом одржавања Вуковог сабора 1997.г.