Црква Успења Пресвете Богородице у Липолисту

Црква Успење Пресвете Богородице у Липолисту је подигнута 1872. године. Зидана је у основи као једнобродна грађевина са одвојеном припратом и наосом, полукружним певницама и пространом полукружном олтарском апсидом које су споља зидане петострано. На западној страни цркве је мањи наткривени трем ослоњен на четири стуба - који су украшени богатом малтерском пластиком. У основи је габарита: 23.70х9.46 (главни брод)/10.46 (припрата)/12.70 (са певницама) м1, висина свода главног брода је на коти +9.33 м1 од коте пода, висина слемена је на коти 13.07 м1, кота последњег венца звоника је +21.88 а кота врха крова на звонику је +27.80, завршни венац кубета је 17.08 а врх крова кубета је +19.36 м1. Зидана је пуном опеком на темељима од притесаног, жутог камена који је изнад терена у два реда изведен. Ширина зидова је од 92 до 143 сантиметра. Кров је решен као двоводан осим изнад олтарске апсиде и певница где је вишеводан. Изнад крова се, на западној страни, диже високи звоник у основи квадране форме који при врху прелази у осмострану форму која се у врху завршава богатим хоризонталним венцем. Осим овог венца красе га још два хоризонтална венца и на свакој страни квадратног постоља по један уски, високи прозор. Богато стилизовани кров звоника је некада био покривен поцинкованим лимом као и кров изнад осмостраног тамбура куполе. Црква је украшена богатом малтерском пластиком споља и конструктивним решењем пиластера, лукова и сводова изнутра.

За ову цркву је Завод за заштиту споменика културе Ваљево урадио обимну пројектну документацију за реконструкцију цркве у 2002. години за коју је Републички завод за заштиту споменика културе Београд издао Решење о сагласности, одговорни пројектант је Милка Крстивојевић.

Радови на реконструкцији и обнови ове цркве отпочели су 2008. године заменом дотрајале кровне конструкције изнад главног брода – новом. Постављен је нови кровни покривач од бибер црепа са опшивкама од бакарног лима. Радови су тада обухватили и замену дотрајалог кровног покривача на звонику и кубету новим покривачем од бакарног лима и комплетно постављање новог малтера на западној фасади, звонику и кубету. У јесен 2011. године „Хио“ технологијом са пвц шинама у нивоу изнад пода цркве пресечена је влага у зидовима што је пројектом и било планиранао. Малтер сокла, у висини на местима и више од метар, је урађен 2013. године након што су се (обијени до цигле и камена) зидови сушили три године.

У 2017. години је урађен Анекс главног пројекта у Заводу, одговорни пројектант Милка Крстивојевић, којим је дат детаљнији предмер и предрачун радова са измењеним количинама и материјалима а због тога што се слика стања након низа година значајно променила.

Министарство културе и информисања Републике Србије је у 2017. години одобрило средства за завршетак планираних радова на цркви Успење Пресвете Богородице у Липолисту у износу од 4.353.000,00 динара.

На овој цркви ради даље заштите од пропадања и девастације неопходно је било извести радове на обијању дотрајалог и влажног, фасадног малтера са зидова цркве на местима где у претходним годинама то није урађено. Заштита зидова који су доста оштећени дугогодишњим дејством капиларне влаге се изводила новим, готовим, репаратурним, исушивим и водоодбојним малтерима који су намењени за заштиту, изједначавање и реновирање сакралних објеката на бази хидрауличног креча. Заштита темељне зоне од промене напона у терену је изведена постављањем тротоара. Радови су се изводили у периоду од 22.12.2017. до 22.09.2018. уз повремене прекиде због лоших временских услова.

За посвећен рад на реконструкцији цркве Успење Пресвете Богородице у Липолисту и

допринос очувању истинских вредности, одговорни руководилац радова Милка Крстивојевић добила је „Прстен пријатељства“ 22. јуна 2019. од организатора 25-тог, јубиларног фестивала „Руже Липолиста“.


 

 

МИЛАН МАРКОВИЋ

Рођен је у Ваљеву 1960. године

Запослен је као професионални фотограф у Заводу за заштиту споменика културе „Ваљево“

Од 1979. године успешно је излагао на 973 колективних фотографских и ликовних изложби код нас иностранству и при том освојио 316 награда и признања. Неколико пута, фотографије су му биле у националним колекцијама ФСЈ и ФСС на ФИАП бијеналима Имао је 28 самосталних изложби Девет пута био на првом месту ранг листе најуспешнијих фотографских стваралаца Србије. Члан жирија и селектор на више домаћих и међународних изложби. Фотографије су му објављиване у многим стручним књигама, часописима, каталозима и брошурама како фотографским тако и из области заштите споменика културе у Србији и иностранству. Фотографије му се налазе у архивима многих институција код нас и у свету и у многим приватним збиркама. Од 1999. године, четири године је уређивао и издавао билтен прво ФСЈ а затим ФР „Art-Natura-Art“ из Београда. У Фото савезу Србије има звање МФ ФСС-Мајстор фотографије (добијено 2005. године) а од међународне организације ФИАП добио је звања АФИАП-Artiste FIAP(2004. године) и ЕФИАП-Excellence FIAP (2007. године). Заступљен у „Алманаху српске фотографије“ и „Антологији фотографије у Војводини“. Члан ФК „Ваљево“, ФР „Art-Natura-Art“, ВУЛС-а (Ваљевског удружења ликовних стваралаца), члан секције фотографа ДКС (Друштва конзерватора Србије). Почасни члан ЖПСД „Бачка“ Бачка Топола.