ЦРКВА, СПОМЕН КОСТУРНИЦА И КОМПЛЕКС РАНИЈИХ РАТОВА У ДУБЉУ

Registar

  • Редни број: 166
  • Број у регистру: /
  • Датум уписа у регистар: /
  • Број у централном регистру: /
  • Датум уписа у централни регистар: /
  • Број досијеа: /
  • Назив културног добра: ЦРКВА, СПОМЕН КОСТУРНИЦА И КОМПЛЕКС РАНИЈИХ РАТОВА У ДУБЉУ
  • Општина: БОГАТИЋ
  • Место: МОШЕ ПИЈАДЕ БРОЈ 1 ДУБЉЕ
  • Адреса: МОШЕ ПИЈАДЕ БРОЈ 1 ДУБЉЕ
  • Координате: /
  • Основ за упис у регистар: ОДЛУКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ 05 БРОЈ 633-3721/97 ОД 17. 10. 1997.
  • Број и датум службеног гласила: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Р. СРБИЈЕ БРОЈ 51/97
  • Категорија: Од великог значаја
  • Катастарске парцеле културног добра: 1212 К. О. ДУБЉЕ
  • Граница заштићене околине са пописом катастарских парцела: 1206, 1208, 1211, 1212 И 1213 К. О. ДУБЉЕ
  • Укупна површина: /
  • Облик својине: Мешовита
  • Власник: /
  • Првобитна намена: /
  • Тренутна употреба: /
  • Сажет опис културног добра са основним одликама: Објекат је подигнут 1936. год. као црква - спомен костурница посвећена Вазнесењу. Цркву су саградили становници Дубља са свештеником Грујом Грујевићем и те године је била освећена од стране владике шабачко-ваљевског г-дина Симеуна Станковића. Пре ове цркве у селу је била капела која је служила у богослужбене сврхе. Недалеко од данашњег храма налази се место које народ зове "црквиште". У данашњој цркви сахрањено је више од хиљаду посмртних остатака изгинулих наших, и у мањем броју, аустријских ратника. На спомен - плочи која је узидана ма западној фасади стоји уклесан натпис: " СПОМЕН КОСТУРНИЦА ОНИХ КОЈИ У РАТОВИМА ИЗГИНУШЕ КАО НЕПРИЈАТЕЉИ, ПА ИХ СМРТ ИЗМИРИ. БОЉЕ ЈЕ ЧОВЕКУ ДА БУДЕ ПРИЈАТЕЉ СВИХ НАРОДА, ПА ДА ЗА ЖИВОТА ИМА КОРИСТ ------------- РАТНИЦИ 1914 - 1918 Г. ПАЛИ У МАЧВИ ПОДИГНУТА ТРУДОМ ДУБЉАНА И ПОМОЋУ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ 1936. ГОДИНЕ". Храм у Дубљу рађен је под утицајем моравске стилске групе са основом развијеног триконхоса. Поред централног дела изнад кога се диже осмострана купола, на западу је припрата са звоником изнад. Олтарска апсида, као и певнице споља су петостране, а изнутра кружне. Купола почива на четири масивна и декорисана стуба. Стубови имају прстенасту стопу, ваљкасто стабло без украса и квадратне основе капител, чија декорација је у облику стилизованог лишћа са розетом у центру. Као што доликује црквама развијеног тролиста централни део грађевине је простран. Олтар је мали са две нише са северне и јужне стране које служе за проскомидију и ђаконикон. Припрата је у односу на наос мала са два идентична простора, лево и десно од главног улаза. Са северне стране је мања просторија из које се излази на галерију и звоник и степенице које воде у крипту која је смештена испод овог простора. Јужна просторија је идентична и случи за паљење свећа. Споља гревина је богато декорисана. Начин зидања подржава српско-византијски стил, с тим што су зидови прекречни " прсканом" фасадом. Дуж свих зидова теку хоризонтални венци који деле фасаде на три дела. Западна фасада није посебно украшена у односу на остале: на њој је главни портал са лунетом изнад у којој је сликана претстава Христовог Вазнесења; изнад лунете је розета, а све је смешетно у ниши која се лучно завршава. Лук је посебно декорисан тордираним ужетом и двоструком траком увијеном у облику осмице. Око розете два увијена ужета уоквирују венац од стилизованог лишћа. На бочним фасадама примењена је потпуна симетричност. Олтарска апсида и певнице декорисани су на исти начин. Црква има мању иконостасну преграду са редом престоних икона. Преграда делује масивно са ваљкастим стубовима који су декорисани богатим капителима. Поред ове на прегради се налази дуборезна декорација изнад престоних икона као и изнад двери. Иконе је радио академски сликар Стеван Чалић из Шапца, а преграду столар Ђенадић из Клења. Од старих књига црква поседује само једно јеванђеље штампано у Русији током друге половине седамнаестог века. Југоисточно од храма подигнут је постамент на коме су смештени: споменик ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918.; спомен обележје учесницима НОР-а 1941-1945. г. Поред овог постамента до цркве је постављена биста војводе Милића Дринчића истакнутог јунака из устанака са почетка прошлог века (1804-1815.).
  • Стање: /
  • Решење/Одлука о проглашењу за НКД: /
  • Период: /
  • Процена угрожености и ризик: /
  • Напомена: /